У уводу у серијал "100 година Прве лиге Југославије" упознали смо вас са контекстом настанка нове Краљевине, обнављањем фудбалских клубова након Великог рата и успостављања регионалних савеза из којих ће стићи учесници првог фудбалског шампионата монархије.
Први део је био посвећен С.К. Југославији, а други загребачком Грађанском, и њиховим победама на старту шампионата.
Трећи део серијала вам доноси причу о првом скандалу југословенског првенства и мечу сарајевског С.А.Ш.К. и сплитског Хајдука.
Прича трећа - С.А.Ш.К., Хајдук и фудбал у Сарајеву и Сплиту
Загреб и Београд су били предводници југословенског фудбала. Сплит и Сарајево, иако су имали своје доминантне клубове, нису још увек били на таквом нивоу.
Сарајевски аматерски шпортски клуб (С.А.Ш.К), основан 1910., и Хајдук из Сплита, успостављен годину дана касније, били су тих година апсолутни лидери својих регионалних подсавеза.
Фудбал у Сарајеву најбоље је описивало ривалство С.А.Ш.К. и Славије, а ови први су током 20-их година били супериорнији.
Сарајевски лоптачки подсавез основан је 1920. године и окупљао је тимове из области Сарајева, Тузле, Травника, Мостара, једно краће време Дубровника, а касније и Лознице, Чачка и Ужица.
Управо је С.А.Ш.К. био шампион Сарајевског подсавеза од 1923. до 1928. године, последњи од тих трофеја дошао је под сумњичавим околностима када су неке утакмице Славије биле поништене, а "Аматери" били проглашени првацима.
Заправо, С.А.Ш.К. је своје најбоље резултате и бележио на самим почецима југословенске лиге, стигавши до финала у првој и полуфинала у другој сезони. Сарајевски фудбал ће на свог првог наредног финалисту морати да чека све до 1936. и успеха ривалске Славије.
Иако је снаге појединих региона било тешко мерити у првим годинама - јер је сваки подсавез могао да има само по једног представника на завршним турнирима - каснијим увођењем класичне лиге постаје евидентно да сарајевски регион није могао да квалитетом испрати друге фудбалске крајеве.
Тако је С.А.Ш.К. у првенству Југославије до 1931. против београдских и загребачких тимова у одиграо 15 утакмица, изгубивши 11. Славија, са друге стране, само у сезонама 1929/30 и 1932/33 одиграла је 18 утакмица против клубова из Београда и Загреба. Њихов учинак је био подједнако "мршав" - 13 пораза, две нерешене и три победе, уз резултате попут 1:8 против Б.С.К. и 2:7 против Б.А.С.К.
Иако су и С.А.Ш.К. и Славија имали снажне тимове за своје окружење, о слабијем развитку фудбала у тим крајевима говори и број клубова. Њих је 1929. године, скоро деценију по оснивању Сарајевског подсавеза, било 29. Исте године у Загребачком подсавезу постојала су 73 клуба.
“Сашковци” су до финалног турнира стигли савршеним учинком у свом региону, уписавши свих осам победа. Она кључна дошла је почетком јуна 1923, када су највећег ривала Славију савладали 3:2, уз два поготка Карла Јакупеца и један Антона Фелвера, десне полутке која ће битну улогу у историји југословенских првенстава одиграти и као играч и као судија.
Хајдук - једини са 10 играча у дресу Југославије
Ривал С.А.Ш.К. у првој рунди државног првенства био је Хајдук.
Сплитски великан настао је као идеја прво у Прагу од стране студената технике који су тамо студирали. Хајдук је у Далмацији од тада до дана данашњег остао доминантна сила са којом се нико није могао мерити.
Све до 1930. године, освојио је сваки наслов првака Сплитског ногометног подсавеза, у ком су једно време учествовали не само клубови из Далмације, већ и Црне Горе (док није основан Цетињски подсавез 1931. године).
Но, доминација Хајдука била је и последица великог броја сјајних играча који су красили тај регион. То се најбоље видело на утакмици репрезентације Југославије из септембра 1924. године, када су десеторица играча Хајдука наступила у стартној постави против Чехословачке.
У поразу 2:0 није играо само голман Отмар Гацари, а тадашњи селектор Душан Зинаја рекао је да би и он комплетирао 11 играча Хајдука у дресу Југославије - да није био Италијан. Штавише, на мечу Хајдука против С.А.Ш.К. наступила су петорица играча који ће бити део те историјске утакмице против Чехословачке.
Прво коло државног првенства: С.А.Ш.К. - Хајдук 4:3, 2. септембар 1923.
Утакмица С.А.Ш.К. и Хајдука је играна у Сарајеву, где се окупило око 3.500 људи, а након мноштва узбуђења која су до данас остала забележена, домаћи тим је славио 4:3.
Ништа није наговештавало такав исход. Хајдук је после 33 минута водио 3:0, а трећи погодак био је дело Јарослава Бохате, полутке из чешких Вршовица.
Пре и током Првог светског рата, Бохата је носио дрес Славије из Прага, где је 1913. постао шампион првенства чешког фудбалског савеза (унутар Аустроугарске). Наступио је једном и у дресу репрезентације Чехословачке, 1922. против Италије.
Уз њега, Хајдук је у тиму имао и потоње великане сплитског фудбала, попут Винка Радића, темпераментног и брзоногог крила које ће целу каријеру провести у дресу "мајстора с мора".
Радић ће бити један од кључних играча на Хајдуковом путу ка државним титулама 1927. и 1929. године, доприносивши како головима тако и директним нападима ка голу ривала који су и његове саиграче упорно вукли напред.
Овај меч у Сарајеву, једини за Бохату у југословенском првенству, ипак није добро прошао по екипу са сплитске "Пољане краља Петра".
Први скандал у првенству - кад судија из Загреба оштети Сплићане
Заостатак Сарајлија је прво смањио Јакупец, пре него што је главну улогу преузео судија Јанко Јустин.
Овај Загрепчанин био је јунак првог судијског скандала југословенског шампионата - претеча свих оних судија о којима ће се данима и недељама распредати по медијима.
Јустин, некадашњи играч Х.А.Ш.К., показао је на пенал у 60. минуту, када су се двојица играча сударила. Многи су сматрали да је само требало да покаже на гол-аут, али је свирао пенал који је Јосип Плачек искористио да смањи на 2:3. Био је то само почетак.
Најконтроверзнији погодак првенства догодио се у 73. минуту.
Јакупец, нападач С.А.Ш.К, ухватио је лопту рукама пре него што ју је спустио саиграчу Фердинанду Гецу, легенди сарајевског фудбала. Играчи Хајдука били су у неверици, застали, чекајући да судија свира прекршај, али то се није догодило. Гец је без проблема поред запрепашћене одбране Сплићана успео да изједначи на 3:3.
Избезумљени капитен Хајдука Мирко Боначић убрзо потом је постигао аутогол за 4:3, којим је С.А.Ш.К. стигао до победе, а новине су нашироко писале о катастрофалном суђењу које је обележило меч у Сарајеву.
Предњачили су у томе Сплићани, наравно, али и загребачке "Новости" су имале шта да кажу. Истицали су да је судија Јустин сам одлучио утакмицу, допустивши "два потпуно некоректна гола", као и да је дозволио "неразумљиву и по живот опасну суровост играча С.А.Ш.К".
Толико је Јустин лоше одрадио посао да га је и сарајевска "Вечерња пошта" критиковала. Писали су да је "Загреб спремио једног од својих најнеспособнијих судија", да је "превидео низ офсајда и играња руком", као и да је са "неколико заиста неправедних одлука револтирао играче Хајдука".
Већ дан после утакмице, из Сплита је на адресу Савеза стигла жалба да се утакмица поништи и одигра нова. Из Загреба никада нису добили одговор, па је С.А.Ш.К. успео што и Југославија и Грађански - да упише победу у својој првој, историјској утакмици државног првенства.
Читајте у недељу: четврти део, "Фудбалске легенде Београда и Сарајева".