100 година Прве лиге Југославије: Загреб је фудбалски центар, а "пургери" бољи и од Барселоне (2)

У уводу у серијал "100 година Прве лиге Југославије" упознали смо вас са контекстом настанка нове Краљевине, обнављањем фудбалских клубова након Великог рата и успостављања регионалних савеза из којих ће стићи учесници првог фудбалског шампионата монархије.

Наш избор

100 година Прве лиге Југославије: Серијал РТ Балкан о фудбалским јунацима Краљевине

У првом делу смо се бавили предратним великаном С.К. Југославијом и његовом путу до полуфинала државног првенства.

Други део серијала посвећен је загребачком Грађанском, једнoм од најбољих предратних клубова.

Прича друга - Грађански, предводник загребачке доминације

Истог дана када је Југославија победила Бачку, Грађански је као првак Загребачког подсавеза гостовао у Љубљани.

Њихова утакмица против Илирије била је прва од две на путу до титуле првака државе. Ипак, Грађански у борбу за тај трофеј није ни требало да уђе.

Претходно првенство Загребачког подсавеза требало је да буде квалификационо за завршно такмичење. У њему је трофеј однео градски ривал Х.А.Ш.К, али је сезона за 1922. била окончана јануара 1923. године.

У току летњих месеци, у Загребу је донета одлука да се по скраћеном поступку одигра нова сезона са пет тимова. Играло се по једнокружном систему, уместо двокружном, а уз Х.А.Ш.К, Грађански и такође снажну Конкордију, део такмичења су били и Шпарта и Илирија (не треба је мешати са горепоменутом љубљанском екипом).

Како су настала три загребачка клуба

Грађански, Х.А.Ш.К. и Конкордија била су три велика загребачка клуба, касније и сва три прваци државе.

Основани у тадашњој Аустроугарској, први међу њима 1903. године настао је Х.А.Ш.К. Међу оснивачима клуба, чланова загребачког универзитета, био је и Хинко Вирт, предводник развоја фудбала међу хрватским живљем у Хабзбуршкој монархији.

Вирт је био први голман и први председник у историји "академичара", 1911. званично постаје фудбалски судија, а 1919. и први председник Југословенског ногометног савеза.

Већ 1906. настаје и други од три клуба - Конкордија. За разлику од универзитетлија из Х.А.Ш.К-а, оснивачи су били средњошколци, а тим препознатљив по зеленим дресовима. Занимљиво је да се Конкордија 1921. преселила на стадион у Крањчевићевој улици - тај стадион је и више од 100 година касније у употреби, јер га данас користе загребачки Локомотива и Рудеш.

Последњи међу њима, основан је Први хрватски грађански шпортски клуб Загреб, познатији као Грађански. Настао априла 1911. у локалној кафани добио је надимак "пургери", а први председник био је Андрија Мутафелија - продавац шешира, иначе најзаслужнији што је после Првог светског рата Грађански брзо постао снажан тим.

У раној Краљевини, Загреб је центар југословенског фудбала

Фудбал у Загребу се у првих 20 година XX века боље развио него у Београду.

Са већим бројем старијих клубова, играњем мечева и против тимова из других крајева Аустроугарске, као и чињенице да су унутар двојне монархије имали своју лигу Хрватске и Славоније, загребачке екипе су поставиле добре темеље локалног фудбала. То ће им послужити и по уједињењу у Краљевину С.Х.С. после рата.

Наш избор

100 година Прве лиге Југославије: Серијал РТ Балкан о фудбалским јунацима Краљевине

Та почетна доминација загребачког фудбала у новој држави огледала се и у репрезентацији Југославије. Током прве деценије, од 1920. до 1930. године, из Савеза стационираног у Загребу, бирани су селектори који су искључиво долазили из тог града.

У репрезентацију су најчешће били позивани играчи из Грађанског, Х.А.Ш.К. и Конкордије. До почетка првог државног првенства, репрезентација је одиграла тек осам утакмица у својој историји, а играчи из три загребачка клуба су на њима скупила укупно 80 наступа у државном дресу. Играчи из Б.С.К. и Југославије - тек шест.

Штавише, прва утакмица у којој су већину репрезентације чинили играчи београдских клубова одиграна је тек 1927. против Бугарске, када су Б.С.К. и Југославија имали укупно шест играча на терену.

Репрезентација је, стога, представљала огледало не само квалитета загребачког фудбала, већ и фаворизовања тамошњих играча од стране селектора који су далеко познавали њих него играче из других крајева земље.

Грађански "туче" Барселону и Атлетик Билбао

Док су Југославија и Б.С.К. током 1923. играли против страних клубова када би они дошли у Београд, Грађански је отишао на велику турнеју по Шпанији.

На пролећном путовању дугом месец дана, у тиму Грађанског није било Ивана Гранеца. Овај играч извршио је самоубиство пар месеци раније, у 25. години. Гранец је био играч Грађанског још од 1912., као и део прве репрезентације Југославије на Олимпијским играма у Антверпену 1920.

Након његовог самоубиства, писало се по новинама да су разлог биле породичне размирице, док су другде навођени љубавни јади. И без њега, Грађански се у Шпанији добро показао.

Успели су да победе Атлетик Билбао, Спортинг Хихон, Реал Унион, а на крају и Барселону 1:0. Головима на турнеји се посебно истакао Франц Мантлер, рођени Бечлија који је током Првог светског рата једно време био заробљен од стране Руса, док је једини гол против славне Барселоне постигао Драгутин Бабић, још један истакнути репрезентативац и вишеструки шампион државе.

По повратку у земљу, Грађански је наставио да с времена на време игра против страних клубова. Тако је Вакер из Минхена разбио љубљанску Илирију 7:3, али су против "пургера" само ремизирали 0:0.

Падали су у Загребу потом и бечки ВАФ (3:2), као и немачки клубови Т.В. Аугзбург 5:4 и Фрајбург 4:0. Истина, бечки Слован и прашка Спарта су се током лета показали као исувише снажни за Грађански, али су им и ти мечеви значили да потом освоје првенство Загребачког подсавеза.

То скраћено такмичење, Грађански је отворио победом 4:0 против Конкордије, а поново је Мантлер у центру пажње са два поготка. Када је Грађански победио и Х.А.Ш.К. 2:1 и Шпарту 2:0, а "Академичари" ремизирали 0:0 против Конкордије, било је јасно у ком правцу иду ствари.

На крају се Грађански квалификовао за државно првенство са све четири победе и гол-разликом 22:1, захваљујући разбијању слабашне загребачке Илирије 14:0. Већ следећег викенда, "пургери" су били у Љубљани где их је чекала тамошња Илирија.

Та словеначка екипа је у финалу Љубљанског подсавеза била убедљива 6:1 против С.С.К. Марибор. Ипак, тамошњи фудбал је квалитетом заостајао за тимовима из других крајева државе.

Прво коло државног првенства: Илирија - Грађански 1:2, 2. септембар 1923.

Зато је и било изненађење када је Грађански уз доста мука савладао Илирију 2:1. Тај састав Грађанског имао је велики број квалитетних играча.

Драгутин Враговић био је један од оних који је наступио на историјском, првом мечу репрезентације, а могао је да игра на свим позицијама - од бека до центарфора. Најбоље се сналазио на месту крилног халфа и био је капитен "пургера". По занимању је био службеник железнице, али на терену је годинама био предводник Грађанског.

Њега су пратили и играчи попут Јарослава Шифера и Рудолфа Рупеца.

Шифер је био један од оснивача Грађанског и стрелац првог поготка у историји клуба. Када је избио Велики рат, отишао је у Беч где је радио у фабрици авиона. Био је део фудбалске историје и после рата - 1922. је извео први једанаестерац икада досуђен у корист репрезентације Југославије. Каријеру је окончао 1925. са само 29 година како би се посветио каријери столара, а 1982. је покопан са дресом Динамо Загреба и паром копачки.

Рупец, иако рођен на пола пута између Осијека и Загреба, као дете "гастарбајтера" је растао у срцу Аустроугарске. Почевши у јуниорима славног Рапида из Беча, Рупец је током Првог светског рата уписао 10 наступа за репрезентацију Аустрије, да би се после рата вратио у Загреб и обукао дрес Грађанског.

Ту је и остао до 1929. и у међувремену је девет пута играо за репрезентацију Југославије. Био је изузетан у халф-линији, оно што се данас назива везистом, са квалитетима неуморног "разбијача" игре противника, али и одличном техником која је служила нападима његове екипе.

Али тог дана у Љубљани, јунак Грађанског био је Стјепан Пасинек. Он је постигао и водећи гол у 39. и победоносни у 89. минуту. Овај нападач, који је био и загребачки угоститељ, остаће највише упамћен због скандала који се догодио на једној утакмици против Јувентуса.

Шамарање Загрепчана са фудбалерима Јувентуса

Наиме, славни Јувентус гостовао је Грађанском у Загребу у пријатељском мечу 1926. године. Утакмица је завршена резултатом 1:1, али је остала упамћена због међународног инцидента који је започео са Пасинеком у главној улози.

Новине су писале да је један играч клуба из Торина извео груб прекршај над Пасинеком, који му је на то узвратио шамаром. Италијан је њему потом лупио два шамара, да би настао хаос - великој гужви међу осталим играчима прикључили су се и навијачи који су провалили на терен и почели да физички насрћу на госте из Италије.

Полиција је ухапсила око 50 изгредника који су улетели у терен, Грађански и Ј.Н.С. су се извинили Јувентусу, али на крају је читав процес био исполитизован. Загребачки медији су се жалили да није у све морао да буде умешан и италијански конзул, чудећи се "зашто се ово питање почело политички третирати, кад оно такво није".

Можда је у свему удела имало и што су Краљевина С.Х.С. и Италија између два рата имале бурне односе - превасходно због италијанских претензија на југословенске територије на јадранској обали.

Грађански је први финалиста

Но, поред расположеног Пасинека, Илирији није помогао ни Станко Тавчар.

Овај бек из околине Љубљане, био је први и једини словеначки репрезентативац предратне Југославије - играч на оба сусрета олимпијске селекције 1920. године. Тавчар, брзоноги техничар онижег раста, остао је упамћен по честом придодавању нападу упркос својој позицији, што је било необично за тадашње време. Тако је на једној пријатељској утакмици Илирије против Славије из Прага постигао гол у ремију 3:3.

Грађански је у Љубљани обезбедио пролаз даље, а због чињенице да су у првој рунди првенства играна три меча, неко је од три победника морао да добије директан пролаз у финале.

Миљеници среће какви су били - јер на овом првенству није ни требало да учествују - "пургери" су жребом послати право у борбу за трофеј.

Читајте у суботу: трећи део, "Скандал у Сарајеву и бес Хајдука из Сплита".