Нису стигли ни да прославе: Хрвати и Словенци опет о спорној граници

Словенија Хрватској није заборавила спорења око границе у Пиранском заливу и од територија које сматра својим - не одустаје без обзира на то што је гласала за улазак ове земље у Шенгенску зону.

Словенци, дакле, јесу подржали комшије.

Ту се међутим појавило једно велико "али" којим се практично сипа со на вишегодишњу рак рану односа две државе.

Јер одмах након гласања Словенија се својом изјавом осврнула на оно што је пече и поручила Хрватима – "то вам је што вам је".

"Република Словенија наглашава да су копнена и морска граница између држава у целости и коначно одлучене арбитражном пресудом од 29. јуна 2017. године, која је у складу са арбитражним споразумом од 4. новембра 2009. године, те је као таква коначна и обвезујућа", изричити су Словенци у изјави коју преносе хрватски медији.

Хрватска тако није имала времена ни да прослави улазак у Шенген, а одмах се нашла у ситуацији да мора да се брани. За ову земљу, наиме, прича која траје још од распада СФРЈ никако није готова, а како истичу, заједничку копнену и морску границу са Словенијом тек треба одредити мирним путем и у складу са међународним правом.

"Хрватска напомиње да је по једногласној одлуци Хрватског сабора од 29. јуна 2015. иступила из арбитраже због материјалних кршења арбитражног споразума. Хрватска зато понавља свој став да је арбитражна пресуда из 2017. године не обвезује и да је неће провести", истичу Хрвати, а преноси портал "Индекс".

Ад хок арбитража о спорној граници две земље договорена је 2012. године како би се решило отворено питање границе на мору у Пиранском заливу. Словенија је након тога прекинула трогодишњу блокаду хрватских приступних преговора са Европском унијом.

Испоставило се, међутим, како тврде Хрвати, да су се словенски члан суда, као и словенска заступница договарали пред судом о заједничкој стратегији.

Тада Хрвати у знак бојкота таквог процеса иступају из арбитраже, а суд који није утврдио да је дошло до повреде поступка, донео је затим одлуку о границама коју Хрватска ни данас не признаје.

Ово питање се нашло и пред Европским судом, али се он прогласио ненадлежним.