Јавне библиотеке у Србији плаћаће од 1. јануара следеће године за сваку издату књигу по 15 динара. Новац је намењен ауторима и преводиоцима. Ово је, наиме, предвиђено Законом о ауторским правима који прецизира да ће се новац уплаћивати Организацији за остваривање репрографских права (ООРП) која има права на послугу, па је ова организација одредила и тарифу од 15 динара коју је потврдио и Завод за интелектуалну својину Србије. Одређено је, такође, да буџет за ову намену обезбеђује локална самоуправа, а не библиотеке. За грађане који позајмљују књиге све остаје исто, без додатних трошкова.
Одлука да се издваја новац за позајмљене књиге, изазвала је буру незадовољства међу библиотекарима, који кажу да има много недоречености и нерешених питања у законском решењу. Нарочито их брине да ли ће локалне самоуправе пристати да издвајају новац или ће се и тај трошак "сручити" на леђа ионако сиромашних библиотека.
Кажу да им је тешко да од локалних самоуправа као оснивача "ишчупају" новац за набавку књига, оне у највећем броју случајева не уплаћују библиотекама довољан износ за ту намену и да је тешко сада очекивати да издвајају новац за нови трошак. Библиотекари се плаше да би нови новчани намет могао угрозити и сам опстанак библиотека, које се суочавају са хроничним мањком средстава.
Саговорници "Новости" из више библиотека по Србији кажу да није јасно за које тачно библиотеке важи одлука. Иако је наведено да важи само за јавне, али не и за остале, јавља се забуна јер није поштована званична типологија библиотека.
Иначе, према подацима Завода за статистику, у Србији има 534 јавне библиотеке, од укупно 2.139 – ту спадају и две националне, 161 високошколска, 1.288 школских и 154 специјалне, и све ове нису дужне да плаћају послугу књига.
Библиотекари се питају и како ће се поступати са књигама којима су "прошла" ауторска права која, према закону истичу 70 година од смрти аутора – и ко ће листати толике спискове и утврдити за које књиге су истекла ауторска права или ће се то паушално делити.
"Ево, на пример, како да те паре добију Хомер, Данте, Достојевски? Како ће се поступати са књигама страних аутора? Како ће им се уплаћивати и како доћи до њихових података? Ко ће сносити банкарске трошкове да им се уплати износ и да ли то има смисла", само су нека од бројних питања на која указује један библиотекар из унутрашњости Србије.
"Свака држава која држи до културе има овакве законе"
Милош Константиновић, из Организације за остваривање репрографских права (ООРП) којој ће се средства уплаћивати, истиче да велика већина локалних самоуправа има позитиван однос према новцу за ауторска права и да ће издвојити посебна средства, ван оних уобичајених за библиотеке, у шта се уверио у непосредном контакту са њима.
"Уколико општине и градови не буду издвајали новац за ауторска права јавним библиотекама то ће бити мањак добре воље, и шамар не само култури, ауторима и библиотекама, већ и амбицијама Србије на европском путу. За буџете градова као што је Београд или Нови Сад то су симболичне суме, у сваком случају локалне самоуправе које то одбију биће упозорене да крше Закон", наводи Константиновић за "Новости".
Он напомиње да локалне самоуправе плаћају за све издате књиге у јавној библиотеци, без изузетка, а школске и библиотеке факултета и Универзитета, Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека нису обухваћене плаћањем за ауторска права иако је то случај у другим земљама, као на пример у Мађарској и Словенији.
Константиновић наводи да је усвајање и примена овог закона европска обавеза која је дефинисана смерницама које Србија мора да испуни на путу ка ЕУ.
"Свака држава која држи до културе има овакве законе. У неким земљама се новац за ове намене издваја из државног буџета директно, а не из локалних самоуправа. Суме које издвајају Немачка, Словенија, Хрватска су неупоредиво веће, и ако узмемо у обзир разлике у стандарду", наводи Константиновић.
У неким европским земљама се по књизи за позајмљивање издваја и до 0,7 евра. Коментаришући недоумице око тога како наплаћивати ауторска права давно преминулих аутора он каже да се исто наплаћује и за Вука Караџића и за Дантеа, али да тај новац иде живим ауторима.
"То је колективно ауторско право и зато се рачунају позајмљене књиге и давно преминулих писаца. Породице преминулих аутора немају право на надокнаду из ових извора, само живи аутори лично", указује Константиновић.
Он прецизира да ће се скупљени новац од ауторских права делити на ауторе који су регистровани преко струковних и уметничких удружења, а могу га добијати и они који нису чланови тих удружења ако испуњавају услове.
Он истиче да не може било ко да се пријави и да се ООРП држи критеријума по којима се одређује ко може да добије ову накнаду, а међу главним критеријумима су број објављених књига или број објављених превода. Нико ко није заиста активни књижевник или преводилац, са објављеним насловима у последњих неколико година, не може учествовати у расподели новца за ауторска права.
"Засада имамо 400 регистрованих аутора, а новац који треба да издвоје локалне самоуправе у целој Србији по основу послуге јавним библиотекама у једној години износи укупно мање од 200.000 евра, и тај новац дели се на "пописане" ауторе. То није велики трошак, и износ је мањи него за једну златну медаљу на Олимпијади", каже Константиновић, уз опаску да су и објављене књиге сјајне медаље.
Иначе, Закон о ауторским и сродним правима донет је пре 10 година, а на основу европског модела, али ова одредба почиње да се примењује од Нове године.