Захтев "Косова" за чланство тест за ЕУ, а не за преговарачке стране

Захтев "Косова" за чланство у ЕУ је лакмус папир који може да покаже у ком правцу ће ићи дијалог Београда и Приштине и нераскидиво је повезан са постизањем коначног решења, пише "Албанијан пост", позивајући се на дипломатске изворе. 

Лист наводи да захтев "Косова" за чланство у ЕУ представља суштински тест за француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине.

"Ово није тест за преговарачке стране, већ тест за саму ЕУ", наводе извори.

Како се истиче, чак и креатори актуелног плана за нормализацију односа сматрају да се подношењем захтева "Косова" за чланство у ЕУ тестира оперативно јединство и истинска посвећеност 27 држава чланица овом плану.

Извори подсећају да план третира нормализацију односа "Косова" и Србије као унутаревропски проблем и да је крајњи циљ и "Косова" и Србије у ЕУ, али се на то гледа као на два одвојена пута са заједничким циљем.

Дакле, ако Србија и "Косово" заиста желе у ЕУ, онда план ствара механизам за управљање тим процесом у наредних 10 година, без потребе да Србија у овој фази призна "Косово" као независну државу, пише "Албаниан пост".

Чланство тзв. Косова у ЕУ уопште није реална опција у наредном периоду, пре свега због непризнавања од стране пет држава чланица. Одлуке о додељивању статуса кандидата доносе се једногласно, што је тренутно немогуће.

Европски план је фарса?

Ипак, лист тврди да је Србија контактирала пет држава које не признају "Косово" да блокирају процес, са идејом да се то уопште не разматра, тј. да захтев тзв. Косова не доспе ни на дневни ред, наводи се у тексту. 

Подсећања ради, тачка 14. Бриселског споразума предвиђа да ниједна страна неће блокирати, или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ.

Ако ових пет држава (Шпанија, Кипар, Грчка, Румунија и Словачка) прихвате захтев Србије да се захтев "Косова" не узме у разматрање, онда чак и сам план који се сада одлаже и који Жозеп Борељ описује као европски план "не представља прави европски план, већ само фарсу", оцењују извори листа.

"Ако се 'Косово' суочи са тако грубим одбијањем када се формално пријави, онда Влада 'Косова' нема разлога да настави да буде конструктиван део процеса дијалога и да разматра било какве нове уступке", пише лист, позивајући се на дипломатске изворе. 

Они додају да би захтев "Косова" требало да уђе у редовну процедуру, а да би пет држава које га не признају требало да усклади приступ са осталим чланицама ЕУ и да прихвати европску перспективу "Косова", а не да већина (22 државе) оклева због ових пет. 

На тај начин, Европска унија би послала три снажне поруке, преноси лист: потврдила би оперативно јединство, чиме би повећала сопствени кредибилитет као посредника и арбитра у дијалогу, поручила би да је европска перспектива за "Косово" нешто реално, а не апстрактна идеја и јасно би ставила до знања Србији да је садашњи преговарачки процес заиста крај пута и да се дијалог у Бриселу не може одуговлачити у недоглед.