РТ Балкан истражује: "Kосовски" специјалци на северу КиМ уз благослов Кфора?

Председник Србије Александар Вучић је изјавио да су припадници РОСУ наоружани "дугим цевима" протеклих дана били на северу Косова, иако "на то немају право без одобрења градоначелника општина на северу", док је председник Скупштине тзв. Косова Гљаук Коњуфца поручио да припадници тзв. Косовских безбедносних снага (КБС) могу да делују на целом "Косову", укључујући и север. Србија је реаговала тако што је упутила захтев Кфору да омогући, у складу са потписаним споразумима, повратак одређеног броја српске полиције и војске на КиМ, док је Приштина оценила да би такав поступак био нелегалан. 

Такве и сличне изјаве, у атмосфери појачаних тензија на Косову и Метохији покренуле су питање да ли припадници тзв. косовске полиције и безбедносних снага могу да буду на северу КиМ и под којим условима. 

Шта кажу постојећи споразуми

Како кажу саговорници РТ Балкана, КБС ни у ком случају нема право на буде на северу КиМ, што је прецизирано и "тајним споразумом" из 2013, који је потписан паралелно са Бриселским споразумом. Да овакав документ заиста постоји, обелоданио је још почетком 2020. године премијер тзв. Косова Аљбин Курти, који је због њега тражио покретање процедуре за Тачијеву смену, који га је иначе потписао док је био на функцији премијера 2013. године.

Курти га је тада оптужио да је ставио потпис на споразум који КБС-у забрањује активности на северу Косова. 

Што се тиче РОСУ, односно специјалних јединица тзв. косовске полиције (КП), они у четири општине на северу могу да дођу само уз одобрење команданта Регионалног директората Север и уз дозволу четири градоначелника општина са севера КиМ. Имајући у виду да је Ненад Ђурић суспендован са чела Директората, а да су градоначелници четири општине на северу КиМ поднели оставку, не постоје процедурални услови да припадници РОСУ делују у наведеним општинама.

Када је реч о припадницима тзв. регуларне КП, члан 9. Бриселског споразума предвиђа да ће "састав КП на северу одсликавати етнички састав становништва ове четири општине". С обзиром да је више од сто полицајаца и службеника Срба запослених у полицији на северу Косова поднело оставку 6. новембра, не постоје услови ни да се припадници КП нађу у наведеним општинама, јер није могуће испунити "етнички кључ" предвиђен Бриселским споразумом. 

Укратко, ко год да је од припадника КП (било редовних, било специјалних) био на северу КиМ након 6. новембра, био је тамо супротно свим важећим споразумима. Што се тиче КБС, шта год поручивала приштинска страна, они на северу КиМ не би смели да се појаве ни у ком случају, осим уз одобрење Кфора.

Ипак, ситуација на терену је показала другачије, а саговорници РТ Балкана кажу да се то дешава по ко зна који пут, наочиглед Кфора који би требало да гарантује мир и безбедност на КиМ. У таквој ситуацији, захтев српске стране да врати део полиције и војске на КиМ, сасвим је легитиман и, не заборавимо, легалан. 

Ко се боји Кфора још?

Пракса показује да из перспективе Кфора постоје три степена реаговања, где се свакодневни, "ситни" проблеми препуштају КП, мало озбиљнијим ситуацијама управља Еулекс (нпр. протести), док Кфор за себе задржава минималну улогу, која се садржи у "гарантовању мира и слободе кретања на КиМ". 

Укратко речено, Срби признају Кфор као једину легалну и легитимну силу на КиМ, док Кфор своју улогу види као начелну и својевољно иде у правцу њеног смањивања у корист снага тзв. Косова. Због тога не чуди млака реакција Кфора на актуелна дешавања, јер они у присуству КП на северу не виде ништа спорно, кажу наши саговорници и закључују "да је проблем у различитој перцепцији улоге Кфора на КиМ".

Како год Кфор схватао своју надлежност на КиМ, то га не ослобађа одговорности јер је дозволио ескалацију ситуације, а једина реакција је била позов Србима да уклоне барикаде. 

Ако може да реагује, али то не чини, закључак је да се све на терену дешава уз благослов Кфора, колико год покушавали да "оперу руке" флоскулама о "миру и стабилности".

Све је написано, само нико не чита

Иако на терену желе да буду што мање присутни, изјаве представника међународних безбедносних снага говоре сасвим другачије. У интервјуу за телевизију "Јуроњуз" Србија 6. децембра, командант Кфора генерал Анђело Микеле Ристућа изјавио је да је Кфор потпуно посвећен осигуравању безбедности на северу Косова. 

"Ми смо главни гарант безбедности овде", рекао је Ристућа и додао да је мандат Кфора дефинисан Резолуцијом 1244. Поменути документ у Анексу 2, тачка 4, врло је јасан: 

"Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову". 

Међутим, на питање како коментарише присуство јединица РОСУ на северу, он истиче да "што се тиче 'Косовских безбедносних снага' док год је он командант КФОР-а нико није захтевао распоређивање тих снага на северу... Што се тиче косовске полиције, они могу да делују на целој територији Косова под условом да примењују правила и владавину права". Али пошто КП делује не поштујући правила и споразуме, чини се да више нико, па ни међународна заједница, не поштује Бриселски споразум. Или га нико не чита. 

Да ствар буде још огољенија, Ристућа се хвали потпуном сарадњом са полицијом и институцијама тзв. Косова, које су га, како каже, увериле да неће бити никаквих једностраних мера без претходних консултација са командом Кфора.

"И тако је и било и до сада, нико из јединице за специјалне операције полиције није био распоређен на северу Косова без претходних консултација са командом Кфора", истакао је он, чиме је одговорио на питање под чијим покровитељством парадирају наоружани специјалци на северу КиМ.

Тајни споразум из 2013. године

Командант Кфора додаје да не постоји ни писани, ни усмени договор који би забранио специјалним јединицама КП да буду у поменуте четири општине.

"Што се тиче договора, то је било писмо које је послао премијер 'косовских' институција са тадашњим генералним секретаром НАТО и у том писму нису споменута четири градоначелника општина на северу, а нису споменуте ни специјалне снаге 'косовске полиције'", тврди Ристућа. 

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да се у том документу, који је са властима у Приштини 2013. године потписао и гарантовао тадашњи генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен, "јасно недвосмислено каже да било које војне формације из Приштине не могу да делују у четири општине на северу Косова, без претходног одобрења команданта Кфора и четири градоначелника".

Према писмима која су доспела у јавност, Тачи у име тзв. Косова обећава да ће КБС деловати на северу само уз сагласност Кфора, али и Кфор и Приштина подсећају на устаљени процес сарадње за легитимним представницима на северу Косова.

"'Влада Републике Косово' такође је јасна да КФОР, у испуњавању свог мандата, може да ангажује легитимне представнике локалне заједнице на северу 'Косова' у оквиру редовног процеса интеракције", пише у писму, док Расмунсен наглашава "дугогодишњи однос и уобичајену праксу команданта Кфора да сарађује са легитимним лидерима заједница широм 'Косова' у вези са безбедносним питањима која спадају у његов мандат". 

Можда је најбоље подсетити се изјава оних којима се Приштина ипак заклиње на верност. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поновио је више пута да Косовске безбедносне снаге (КБС) не могу да пређу на северни део Косова без сагласности припадника НАТО-а на терену, истакавши како се ради о међународној обавези "косовских" власти.

"Ми имамо Бриселски споразум од 2013. године који јасно каже да КБС не може да иде на север без сагласности команданта Кфора. Ми сматрамо да је тај споразум и даље валидан", изјавио је генерални секретар Алијансе.

На аргументе приштинске стране да "то нигде не пише изричито", можда би требало пребацити разговор на Заједницу српских општина, јер ту нема ничег тајног, ни двосмисленог, као ни у Анексу 2, члан 6. Резолуције 1244, који предвиђа да ће "након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља бити дозвољено да се врати".