РТ Балкан открива: Мистерија Поглавља 35, ЕУ после Охрида сакрила своју преговарачку позицију о КиМ

Измењено Преговарачко поглавље 35, које је део приступних преговора Европске уније и Србије, а у које је укључен Охридски споразум и анекс његове примене о путу ка нормализацији односа између Косова и Србије, не може се наћи на званичним сајтовима ни српских ни ЕУ институција које су у априлу ове године промениле првобитну верзију и склониле је од јавности.

"Преговарачко поглавље 35 није отворено за јавност док траје дијалог", рекла је за РТ Балкан министарка за европске интеграције Тања Мишчевић. Међутим, дијалог (Београда и Приштине) трајао и када је написана претходна (тј. првобитна) верзија Поглавља 35 - а она је била (и јесте и даље) доступна јавности.

За све додатне информације министарка Мишчевић нас је упутила на Канцеларију за Косово и Метохију Владе Србије. 

До објављивања овог текста на нашем порталу, нисмо добили одговоре из Канцеларије за КиМ у вези са (не)доступношћу измењеног преговарачког Поглавља 35.

На питање РТ Балкан да нас упуте где се може наћи измењени текст Поглавља 35, из Европске комисије упутили су нас на Европски савет, који је, како су навели, задужен за објављивање заједничких позиција преговарачког оквира.

Европски савет, као ни Делегација ЕУ у Србији, нису одговорили на наше питање где се може пронаћи овај документ. Па је утолико интригантније питање зашто је наједном сакривен од јавности.

Охридски споразум и каснији анекс били су тема дијалога Београда и Приштине вођеног уз посредовање ЕУ почетком прошле године, а како је тада, у марту прошле године, изјавио високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ две стране су се сложиле да примене Анекс о спровођењу европског предлога о Косову и Метохији, додајући да је договор постигнут још крајем фебруара. Навео је и да ће споразум постати део преговарачког оквира за приступање ЕУ.

Председник Србије Александар Вучић, који није потписао споразум, изјавио је након тих мартовских разговора на Охриду да ће имплементација споразума бити спроведена само "до наших црвених линија", као и да се Србија противи чланству тзв. Косова у УН.

ЕУ објавила документ договорен у Охриду: Хитно формирање ЗСО и поштовање свих чланова споразума

Касније је, приликом посете Србији и региону у октобру прошле године, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да Охридски споразум представља де факто признање Косова од стране Србије, као и да је нормализација односа "неопходан предуслов за европски пут".

Након разговора са Фон дер Лајен у Београду, председник Вучић поновио је на конференцији за медије да Србија никада неће признати независно "Косово". 

Поглавље 35, иначе, укључује сва питања која не могу да се сврстају ни у једно друго поглавље или питања која се појаве пошто је одређено поглавље привремено затворено, а у случају Србије оно је специфично и обухвата праћење спровођења постигнутих договора у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Поглавље 35 може се лако наћи на интернету. То је, међутим, верзија овог документа из новембра 2015. године, када се, такође, увелико водио дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ али је и Поглавље 35, уз сва остала у Преговарачком оквиру ЕУ и Србије, било доступно јавности.

У њему су наведена питања и области договорена споразумима из 2013. и 2015. (Бриселски споразуми), а које Србија треба да спроведе.

Оклопна возила испред српских институција: Курти наставља притисак, Лајчак стиже у Београд

Такође, констатује се да Србија у потпуности разуме да "процес придруживања ЕУ и процес нормализације треба да теку паралелно", а цитира се и званични став наше земље да ће "Србија остати у потпуности посвећена наставку процеса нормализације и дијалогу са Приштином".

Када је у априлу ове године Савет за опште послове ЕУ, који чине министри спољних послова држава чланица, усвојио измене поглавља 35, поједини медији у Србији објавили су делове усвојеног текста.

"Потребно је да Србија у потпуности спроведе обавезе које проистичу из Споразума о путу нормализације између Косова и Србије у складу са Анексом о његовој имплементацији, договореном 18. марта 2023. Сви разговори у вези са применом Споразума одвијаће се у оквиру дијалога уз подршку ЕУ", наведено је у изменама, а пренели су РТС и "Глас Америке", наводећи да су имали увид у документ.

Горепоменути споразум о нормализацији има 11 тачака и њиме је предвиђено, између осталог, да ће Србија и Косово развијати добросуседске односе, да ће међусобно признати документа и националне симболе (пасоше, дипломе, регистарске таблице, царинске печате).

Чланом 4 одређено је да ниједна од страна не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име, као и да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, што је равно де факто признању самопроглашене независности.

Чланом 7, осим "формализовања статуса" Српске православне цркве на КиМ, предвиђено је и обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на КиМ, могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова.