Србија и Балкан
Ко је нови шеф делегације ЕП за односе са БиХ и "Косовом": Деда усташа – помоћник Лубурића, фан НДХ
Његово немачко презиме Штир у преводу значи "бик", а медији га описују као десничара и конзервативца, блиског католичким круговима
Хрватски европосланик Давор Иво Штир изабран је за шефа делегације Европског парламента за односе са Босном и Херцеговином, као и са тзв. Косовом, а том приликом поручио је да ће предано радити на европској перспективи КиМ.
Ово није први пут да се овај члан хрватског ХДЗ-а отворено залаже да се Приштини отворе врата европских и међународних организација, преноси Косово онлајн.
"Косову је такође обећана европска перспектива и на томе намеравам да предано радим у сарадњи са мојим колегама из Европског парламента и тзв. скупштине Косова. Мир, безбедност, дијалог и нормализација односа са Србијом, заштита права мањина и свих грађана Косова и примена уставног поретка на целој његовој територији биће приоритетна питања", рекао је Штир.
Како наводи "Кликс" ХДЗ је интензивно лобирао да на ово место стави члана своје странке, а према изворима портала, ова идеја се није допала већини чланова ЕПП-а и других странака које с овом групацијом чине већину у Европском парламенту.
"Косову" чланство у Савет Европе и УН, Србији у ЕУ
Штир је прошле године, као хрватски представник у Парламентарној скупштини Савета Европе позвао на пријем тзв. Косова у ту организацију и УН, али и на "отварање врата" Србији за чланство у ЕУ.
"Отворите врата да Косово постане део Савета Европе и УН, али отворите врата Србији да постане чланица ЕУ. И Косово и Србија су окружени ЕУ и Натоом. Зато сматрам да су Србија и Косово са Западом и на Западу. Наравно, на властима у Београду је да се сврстају на страну Запада, да постану чланица ЕУ, а на властима у Приштини је да спроведу неопходне реформе како би прво постале земља кандидат, а затим чланица ЕУ", поручио је хрватски посланик.
Он је казао да је "европско решење, којем се радује, да Србија и тзв. Косово поново буду уједињени, али овај пут као две државе чланице уједињене Европе, као две државе чланице ЕУ".
Деда био пуковник усташке војске
Штир је рођен 1972. у Аргентини, у Буенос Ајресу, а наводи се да је потомак политичких емиграната који су у Аргентину дошли после Другог светског рата.
"Његов деда Иван Штир био је пуковник усташке војске и помоћник Вјекослава (Макса) Лубурића, а деда по мајци Милорад Лукач био је један од водећих емигрантских политичара Хрватске сељачке странке", пише на сајту "Википедије".
Председник Хрватске Зоран Милановић је 2021. у Вуковару споменуо Ивана Штира, називајући га "чепинским убицом и ратним злочинцем".
То унуку, ипак, није сметало у политичкој и дипломатској каријери.
Страх од сепаратизма, али само у БиХ
Једна од константи на његовом политичком путу је подршка тзв. Косову.
Тако је још 2017. године као хрватски министар спољних и европских послова, након састанка с приштинским шефом дипломатије Енвером Хоџајем, изјавио да Хрватска кроз европско партнерство жели да допринесе јачању приштинских институција, те помогне у спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању.
"Хрватска снажно подржава независност и интегритет тзв. Косова", рекао је Штир на конференцији за новинаре.
Али када је у питању БиХ, Штир је више пута упозоравао на "опасност од централистичких и сепаратистичких снага у БиХ" те агитовао за јачање федерализма у тој држави.
"Постоји, наравно, ентитет који носи име Федерација, али он не функционише на тај начин и зато сам говорио да се мора федерализовати", изјавио је он тада за РСЕ.
Оставку на функцију шефа дипломатије поднео је 2017. године, а медији су писали да Штир припада ултраконзервативној струји у ХДЗ и да му је била неприхватљива коалиција с либералним ХНС, странком која је била једна од највећих критичара ХДЗ-а.
Брине га и број Црногораца
Штиру је интересантна и суседна Црна Гора, иако му не спада "у нови ресор".
Недавно је са још четири европарламентарца дигао глас да се заустави иницијатива о измени Закона о двојном држављанству у Црној Гори, јер би те измене "могле да доведу до тога да Црногорци у својој земљи постану мањина".
"То је пројекат који отвара многа питања, првенствено што се у најавама могло ишчитати да би огроман број људи који данас не живе у Црној Гори добили држављанство чиме би се могао променити идентитет Црне Горе, тј. да Црногорци, у крајњој линији, буду чак и мањина у властитој држави", рекао је Штир за РСЕ.
Полемику је имао и са председником Србије, након што је пре неколико година писао о Александру Вучићу у својим текстовима.
"Гадости које сам прочитао у хрватским медијима само вам показују колика је заинтересованост и координисаност у акцијама и у нападима на нашу земљу", рекао је Вучић, док је Штир одговорио на Фејсбуку, поручивши му да се бави својим народом "а не измишљеним непријатељима из Хрватске".
Штир једнако "Бик"
Давор Штир је дипломирао политичке науке и међународне односе на Католичком универзитету у Буенос Ајресу, касније и новинарство, а политичку и дипломатску каријеру градио је након повратка у Хрватску у другој половини 1990-их година.
У младости је славио 10. април, дан када је 1941. године успостављена Независна држава Хрватска, али се касније јавно одрекао величања те творевине.
Радио је у хрватским амбасадама у Вашингтону и Бриселу, а до 2009. био је саветник премијера Иве Санадера за спољну политику. Члан је ХДЗ-а.
На парламентарним изборима 2011. године изабран је за посланика у Хрватском сабору, а био је један од најближих сарадника Јадранке Косор. У априлу 2013. Штир је изабран за хрватског представника у Европском парламенту, где је био до 2016. када је постављен на место шефа хрватске дипломатије.
Од 2024. године је поново постао члан Европског парламента.
Медији га описују као десничара и конзервативца, блиског католичким круговима.
Његово немачко презиме Штир у преводу значи "бик".
Ожењен је и отац троје деце.
