Србија и Балкан
Ко руши, а ко чува Србију: У Кини објављен текст посвећен 5. октобру, али и данашњим протестима
На овај дан 2000. године дошло је до политичког потреса у Србији, а 24 године касније, текст о том догађају објављен је и у Кини
Водећи кинески сајт "Портал Гуанча – Посматрач", који бележи више од 180 милиона редовних читалаца, објавио је текст посвећен годишњици 5. октобра, али са посебним освртом и на данашње покушаје масовних протеста у Србији.
Овај текст у домаћим медијима објавиле су "Новости", а у њему се наводи да је 5. октобра 2000. године обојена револуција у Србији успешно успоставила прозападни марионетски режим који је трајао 12 година.
"Данас, 24 године касније, суочена са вишеструким притисцима, добра је прилика да поново погледамо и анализирамо тренутне прозападне опозиционе снаге у Србији, али и да истовремено попричамо о снагама које се ретко помињу у кинеској јавној сфери, а које континуирано чувају безбедност и стабилност Србије, као што су Александар Вулин, Владимир Орлић и Марко Парезановић", наводи кинески сајт.
Подсећа се на документ Министарства спољних послова Кине под називом "О делима и правој природи Националног фонда за демократију Сједињених Америчких Држава", као и да су дан након тог објављивања, 10. августа, протест организовали опозиција и еколошких активисти које подржава Запад.
У тексту који се осврће на те протесте, али и на 5. октобар, наводи се да када људи у Кини виде таква масовна окупљања у Србији, одмах помисле на обојене револуције и брину да би Србија могла запасти у немире, што изазива осећај нелагодности.
"Србија тренутно нема услове за успешну обојену револуцију, осим ако се не деси неки екстремни догађај, попут атентата на лидере или политичаре", каже аутор текста, а преносе "Новости".
Како додаје, ако се упореди "пуч 5. октобра" и данашњи протести, може се уочити значајна разлика: у поређењу са 1990-им и почетком овог века, данашње опозиционе странке немају идеологију и политику.
"Садашња влада је најуравнотеженија у погледу европских вредности, традиционалних вредности и разноврсних спољних односа и једина је снага која може интегрисати многе елементе у системску политику. Стога се опозиција ослања на стратегију - бити опозиција ради саме опозиције, или су трансформисани у странке усмерене на уско ограничена интересна питања", сматра аутор текста.
Додаје да опозиција и са њом повезане невладине организације током целе године примају директно или индиректно финансијска средства од институција попут Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), Националне задужбине за демократију (НЕД), Централне обавештајне агенције (ЦИА) и разних америчких и европских амбасада.
Подсећа да је председник Вучић је истакао да су стране силе у последњих шест месеци уложиле 78 милиона евра како би дестабилизовале Србију.
Званично, пише аутор, НЕД је уложио до 50 милиона евра у Србију током последњих 30 година.
"Највеће улагање било је 2000. година, током обојене револуције, са инвестицијом од 1,8 милиона евра. Ово су само јавни подаци једне невладине организације - ако укључимо и неприказане податке, као и доприносе свих других бројних НВО, укупни износ током последњих 30 година могао би достићи застрашујућу, астрономску цифру", упозорава се у тексту кинеског сајта.
Да би оправдале коришћење добијених средстава, ове организације морају да се баве антивладиним активностима као покрићем. Поред тога, многе организације и опозиционе странке користе ове врсте протеста за опсежно умрежавање и изградњу савеза, чиме побољшавају своју видљивост и присутност. Без таквих протеста, велика већина јавности вероватно никада не би ни чула за њихово постојање.
"Иронично, те демократе које су дошли на власт пучем 5. октобра и свргнули Милошевића - а који сада покушавају да свргну Вучића кроз још једну обојену револуцију - нису постигли достигнућа која су реализована од стране СНС током њиховог времена на власти", указује аутор напомињући колико је Србија напредовала последњих година, посебно по питању изградње ауто-путева и инфраструктуре.
Поредећи лидере опозиције тада, 5. октобра и данас, аутор наводи да су некадашње вође опозиције биле харизматичније, у односу на данашње.
Као најзначајнију разлику наводи то да тренутна опозиција није освојила подршку безбедносно-војног сектора и унутрашњих кругова државне администрације.
"Многи занемарују критичан детаљ када анализирају пуч 5. октобра: свргавање Милошевића од стране демократа подржало је један део војног врха који био про-НАТО и про-западно оријентисан. У другом смислу, та обојена револуција била је у суштини благи војни пуч", сматра аутор, а преносе "Новости".
Напомиње да се покушаји такозваних обојених револуција своде се данас на окупљања која не прелазе 50.000 људи, док у поређењу са тим Српска напредна странка има чланство од скоро милион људи.
"Србија није марионета којом се може лако манипулисати", истиче аутор и додаје да су Министарство унутрашњих послова Србије, полиција и БИА већ дуго су кључне снаге у супротстављању западном утицају.
"Од Александра Ранковића у прошлом веку, до каснијег шефа ДБ Обрена Ђорђевића, Јовице Станишића током ратова 90-их, па до садашњег шефа БИА Владимира Орлића, потпредседника владе (бившег шефа БИА) Александра Вулина, и шефа оперативе Марка Парезановића – сви ови појединци дали су изузетан допринос српској државној безбедности на свој начин. У савременим напорима против западног утицаја, посебно су значајна последња тројица", напомиње се у тексту.
Истиче се да је Вулин, као стари пријатељ кинеског и руског народа и кључни члан странке Покрета социјалиста, био је на фронту против западних интереса још од своје младости.
Посебна особа коју треба споменути, како се наводи, је Марко Парезановић, начелник оперативе у Безбедносно-информативној агенцији, личност ретко поменута у кинеском јавном дискурсу, али која је дала значајне доприносе Србији. Он је незаобилазна фигура у области државне безбедности Србије.
Парезановић је изјавио да највећа претња Србији долази од тајних операција страних сила. Ова изјава изазвала је снажне реакције и учинила га метом напада либералних, прозападних медија.
"У стварности, он је на првој линији борбе против обојених револуција, подносећи највећи притисак", наводи аутор текста.
Парезановић је такође радио на јачању веза Србије са Русијом. Ова сарадња није ограничена само на политичко поље, већ обухвата и економску и безбедносну помоћ, чиме се повећава независност Србије. Вреди напоменути да је Русија унапред обавестила Србију о неколико покушаја обојених револуција у скорије време, на чему се српско руководство више пута захвалило Русији.
За крај, аутор подсећа да је октобар време прославе Дана државности за кинеске читаоце, међутим, за Србију, октобар не симболизује само турбулентан месец из прошлости, када је избила обојена револуција, већ и значајну историјску прекретницу у одбрани националне безбедности и суверенитета.
"Дан 17. октобар се сада обележава као празник Безбедносно-информативне агенције Србије, слично као што Кина има свој Дан државне безбедности. Вулин, Орлић и Парезановић, попут многих српских безбедњака из прошлости, трн су у оку непријатеља Србије. Но, без обзира на то како их људи виде, они су оставили дубок траг у српској историји својим делима и настављају да пишу славна поглавља", закључује се.
