Србија и Балкан
Хрватска се суочава са озбиљним оптужбама због бруталног поступања према мигрантима
Хуманитарна организација "Но Нејм Кичн" (ННК) поделила је са "Гардијаном" извештај са фотографијама спаљених ствари, уз сведочења и о наводним сексуалним нападима и премлаћивањима од хрватске полиције
Хрватска се поново нашла на удару страних медија и хуманитарних организација због наводно непримереног и бруталног поступања према мигрантима, тражитељима азила којима, како пише лондонски "Гардијан", пале телефоне и лична докумената, што званични Загреб негира.
"Гардијан" је објавио фотографије на којима се виде спаљене ствари, укључујући и документа потребна за подношење азила и додају да су то последњи у низу доказа о бруталности на границама ЕУ.
"Чини се да хрватска гранична полиција спаљује одећу, мобилне телефоне и пасоше заплењене од тражилаца азила који покушавају да пређу у Европску унију пре него што их врати назад у Босну и Херцеговину", пише "Гардијан".
Хуманитарна организација "Но Нејм Кичн" (ННК) поделила је са "Гардијаном" извештај са фотографијама спаљених ствари, уз сведочења и о наводним сексуалним нападима и премлаћивањима од хрватске полиције, преноси загребачка Н1 ТВ.
Сваки дан хиљаде људи из јужне Азије, Блиског истока и северне Африке, а све више и Кине, покушава да пређе Балкан на путу ка ЕУ. Већину тог путовања проводе у импровизираним камповима или на железничким станицама. Многе од њих зауставља хрватска гранична полиција и претражује их, а неки су наводно опљачкани и насилно враћени у суседну БиХ, пише "Гардијан".
Такво враћање се сматра кршењем међународног права које каже да мигранти морају имати прилику за подношење захтева за азил након што се нађу унутар граница земље.
НКК је детаљно открио локације осам великих хрпа са спаљеним стварима на којима су хрватски полицајци наводно спаљивали личне ствари и документе миграната које су им били потребни за подношење захтева за азил када стигну у ЕУ.
"На спаљеним паметним телефонима могли би се налазити и докази о злоупотребама које спроводи хрватска полиција у облику видеа и фотографија које су снимили тражитељи азила", саопштено је из НКК.
Представници НКК су боравили на босанско-хрватској граници крајем 2023. и почетком 2024. како би пронашли доказе о згариштима која се спомињу у сведочењима људи који су потиснути са границе.
Организација је, наводи се, идентификовала локације у подручјима која су позната по враћању људи и такође је прикупила сведочења о наводном насиљу граничне полиције.
Наводи се и да је у децембру 2023. године, трудна Мароканка (23) рекла да су је сексуално напаствовали хрватски службеници пре него што су стражари спалили њене ствари, заједно с предметима других чланова њене групе.
Жена, која је путовала са супругом, још једном женом и троје малолетника, рекла је да је била подвргнута интензивном прегледу, укључујући и гениталије, те да су јој претили да ће је силовати.
"То је била најгора ствар која ми се догодила. Више бих волела да ме туче него тако претреса", изјавила је Мароканка и додала да је видела полицајце како спаљују предмете одузете од миграната.
Према другом сведочењу, из новембра прошле године, групу од четворице Мароканаца наводно су претукли полицајци који су потом запалили њихове ствари. Полиција је мушкарце наводно терала да боси ходају по врелом пепелу, претећи им палицама. Према ННК-у, Мароканац који је дао исказ задобио је опекотине на табанима.
Хрватска пориче тортуру и мучење
Упркос овим сведочењима хуманитарних радника и новинара, Хрватска пориче да је враћала тражитеље азила у БиХ или да је била насилна. НКК је недавно поднео поднесак посебном известиоцу УН за мучење са својим доказима.
Из хрватског Министарства унутарњих послова кажу, пише "Гардијан", да имају "политику нулте толеранције према било каквим потенцијалним незаконитим активностима које почини особље" те да имају независан механизам за надзор понашања полиције.
"Потпуно је незамисливо да би се такав инцидент догодио, а да се одмах не пријави полицији", наводе из МУП-а, коментаришући сведочење трудне Мароканке и четворице Мароканаца.
Из МУП-а кажу и да су кријумчари људи често одговорни за насиље и крађе на граници те да је полиција документовала "многе случајеве измишљених тврдњи". Наводе такође да "мигранти понекад уништавају ствари које носе са собом и одбацују личне ствари приликом покушаја илегалног преласка границе".
"Гардијан" подсећа да је 2019. Европски суд за људска права пресудио да је хрватска полиција одговорна за смрт шестогодишње авганистанске девојчице која је заједно са породицом морала да се врати у Србију, када је прешавши железничку пругу ударио воз.
