РТ Балкан анализа самита са Зеленским: Шта смо потписали у Тирани, а шта у Дубровнику?

У последње две године Запад организује самите како би наставио да гура Украјину у сукоб с Русијом. Три таква скупа одржана су на простору Југоисточне Европе којем припада и Србија: у Атини 2023, Тирани почетком ове године и јуче у Дубровнику.

Београд је извршио интервенције на документ који су учесници скупа потписали и јуче, као и у фебруару у Тирани.

Које су разлике између та два документа?

Најпре, оба документа почињу навођењем функције потписника (председник/премијер/министар), али без тога из које државе, односно такозване државе је потписник.

То је посебно занимљиво имајући у виду да је једна од потписница докумената, које је потписао и председник Александар Вучић, и "председница Вјоса Османи" која је у погледу функције коју обавља потписана у истој равни као и сви остали функционери држава које су чланице Уједињених нација. Међутим, као важан иако не изричит уступак Србији, међународном праву и Резолуцији 1244, никоме од њих није наведен и назив државе, односно државолике творевине на чијем се челу налазе.

Прва тачка декларације посвећена је тврдњи да догађаји на истоку Европе немају никакве везе са агресивним ширењем НАТО-а и превратом у Кијеву 2014. – у Тирани се почетком ове године истиче "руска ничим изазвана војна агресија на Украјину", а у јуче у Дубровнику да је прошло скоро 1.000 дана од "почетка руске војне инвазије на Украјину".

У оба текста се тврди да је у питању кршење међународног права, укључујући Повељу УН. Што је нарочито иритантно имајући у виду да су међу потписницима и поменута Вјоса Османи, и сви остали шефови држава и влада који су признали самопроглашену независност Косова.

У тачки два потписници изражавају подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине. Разлика је што је у Тирани написано да се поштују границе Украјине из 1991. године, док неколико месеци касније у Дубровнику пише "унутар њених међународно признатих граница", што може да се тумачи као одређена промена имајући у виду наратив са Запада да ће Украјина морати да прихвати извесне помаке у том погледу.

У тачки три се изражава поштовање и саосећање са украјинским народом "који се одупире руској агресији, храбро и непоколебљиво". У овој тачки у документу из Тиране се позива цела међународна заједница да снажно повећа подршку Украјини.

Потписници у тачки четири подсећају на Заједничку декларацију донету на Првом парламентарном самиту међународне платформе за Крим усвојене 2022. у Загребу и самиту у Кијеву 2024. и истичу своју непоколебљиву посвећеност обнови суверенитета и територијалног интегритета укључујући и Крим.

Како су гласиле тачке које су избачене из декларације у Тирани

Према речима председника Србије, ова тачка је измењена и у њој се првобитно позивало на "деокупацију Крима" – што се прилично експлицитно односи на подршку војном решењу тог питања.

У тачки пет подржавају се у потпуности закључци Првог мировног самита одржаног у Швајцарској ове године. Потврђује се подршка "украјинској формули мира" коју је представио Зеленски. Исто је писало у документу из Тиране, само је у новом допуна да су потписници спремни да активно учествују у имплементацији те формуле.

Вучић је издејствовао да у тексту Самита У Дубровнику не пише да је "мировни план Зеленског једини за решавање украјинске кризе", већ само "један од предложених планова".

Тачка шест документа из Тиране односила се на то да је важно уједињење Европе, док се у тесту из Дубровника позива међународна заједница да обнови мир и безбедност, као и да интензивира подршку Украјини. "Позивамо све земље да не пружају материјалну или другу подршку руској агресији", наводи се у тачки шест декларације из Дубровника.

Како пишу домаћи медији, Вучић је из ове тачке избацио део о "обавезној војној подршци Украјини".

Тачка седам у Тирани се односила на заједничке напоре ка чланству Западног Балкана, Украјине, Молдавије и Грузије у ЕУ. У Дубровнику се ова тачка односи на то да је неприхватљив било какав облик агресије на суверену државу – додуше, како изгледа, то се не односи и на НАТО агресију на Србију, то јест СР Југославију.

"Наглашавамо да су повлачење руских трупа и војне опреме са целокупне територије Украјине, прекид непријатељстава и враћање потпуне контроле Украјине над њеним државним границама услови о којима се не може преговарати", пише у декларацији из Дубровника.

Тачка осам у Тирани у фебруару ове године односила се на подржавање Украјине да изабере сопствене безбедносне аранжмане и похваљују се њени кораци ка чланству у НАТО-у. У Дубровнику се ова тачка односи на "најоштрије осуде покушаја Русије да насилно и незаконито припоји делове територије Украјине", додајући да се избори које је Русија одржала у септембру 2024. на тим територијама сматрају као ништавни.

У тачки девет у Тирани истакнута је посвећеност да се приведу правди појединци одговорни за злочине учињене у овом сукобу, а подржава се и Међународни кривични суд. Ова тачка у документу из Дубровника односи се на одлучност како би се напредовало на путу у ЕУ и то за Украјину, Молдавију, Грузију.

Тачка десет у Тирани односила се на повратак "илегално депортоване и присилно пресељене украјинске деце", док се то питање у тексту из Дубровника третира мало касније у декларацији, па се ова тачка односи на поздрављање савезника са самита НАТО-а у Вашингтону који су наставили да подржавају чланство Кијева у Алијанси.

Тачка 11 из Дубровника односи се на привођење правди оних који су одговорни за злочине, док је у Тирани она била посвећена обавезивању да ће "побољшати напоре сарадње у борби против дезинформација, укључујући и лажне наративе о рату", те да ће се борити против хибридног ратовања.

Тачка 12 уједно је и последња у документу из Тиране и у њој се наводи да су потписници потврдили своју солидарност и подршку Украјини, изразили посвећеност да учествују у послератној обнови земље, са циљем обезбеђивања финансијске подршке, инвестиција и знања.

У Дубровнику се ова тачка односи на то што је Кијев ратификовао Римски статут Међународног кривичног суда као важан за привођење правди оних који су починили најтеже злочине.

Додатне две тачке у Дубровнику– тачка 13 односи се на то да су потписници сагласни да наставе да сарађују и фокусирају се на ослобађање свих заробљеника, повратак депортованих и присилно исељених Украјинаца, посебно деце.

Без заставе "Косова" и измена декларације: У Приштини сагласни да је у Тирани победио Вучић

Последња, 14. тачка декларације из Дубровника односи се на обнову Украјине, њено деминирање, могућност Украјине да своје пољопривредне производе продаје, али се посебно односи на слободну и безбедну комерцијалну пловидбу и приступ лукама у Црном и Азовском мору. С тим у вези се осуђују напади на трговачке бродове у лукама дуж селе руте.

Вучић је, према његовим речима, и ове године успео да избаци позив да сви потписници обавезно уведу санкције Русији, што је учинио и у документу из Тиране.

Тада су избачени делови о санкцијама Руској Федерацији, али и тачка којом се осуђују "негативни ефекти руског злонамерног мешања у унутрашње послове суверених држава".

Скупови без реалног ефекта, али са важним циљем

Овакви скупови служе у две сврхе – да одрже круг земаља у Југоисточној Европи за подршку Украјини, упркос томе што резултати избора у земљама показују да расте отпор некритичкој подршци Украјини, а други је да држи питање Украјине у фокусу, јер је Запад већ ставио Блиски исток у први план, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

"Ти скупови служе да се одржи темпо и ниво политичке подршке, али и да тема буде на сцени. Очигледно да је Зеленски изгубио утицај, пао је интерес за њега и ово је покушај да се он одржи као фигура," додаје наш саговорник.

Као трећу важну ставку истиче то да је такозвани план за победу Зеленског пропао, за шта је најбољи показатељ то што је амерички председник Џозеф Бајден одустао од доласка у базу Рамштајн.

"То је знак да план није добио ни подршку у Америци ни ширу подршку Запада, а није је добио ни у Дубровнику. То је показала и интервенција Србије да тај план не буде означен као једини. Када погледате текст, то је само скуп декларативних ставова, ништа ту нема посебно што нисмо знали до сада", указује Миливојевић.

Напомиње да су корекције Србије на текст показале колико је организаторима било стало да Србија учествује на том скупу, чак и по цену да се текст измени.

"Ти скупови су више у функцији да се једна тема држи на површини у ситуацији када ни интерес ни околности не иду у корист те теме – ни када је фронт у питању ни кад је расположење у западним центрима у питању", каже Миливојевић.

Миливојевић закључује да из свих наведених разлога не постоји значајан ефекат оваквих скупова.