"Руски утицај", литијум и демократија: Шта је све прозападна опозиција причала са Касанофом?

"Нови Ескобар", како зову новог специјалног изасланика САД Александра Касанофа, задржао је старе методе свих америчких званичника који послују на Балкану – што ближе уз своје скуте држати представнике прозападне опозиције.

Тако се Касаноф током недавне посете Београду, осим са представницима власти, састао и са представницима опозиционих партија, наравно, оних прозападних.

Наш избор

РТ Балкан анализа: Ко је Александар Касаноф и шта да очекујемо од његовог доласка на Балкан?

Касаноф је, наиме, како је то пренела "Нова", "у мало неформалнијој атмосфери, на пријему организованом у резиденцији америчког амбасадора", разговарао са председником Покрета слободних грађана Павлом Грбовићем, председником Народног покрета Србије Мирославом Алексићем и копредседником Зелено-левог фронта Радомиром Лазовићем, али и Наимом Леом Беширијем из Института за Европске послове.

Некадашњи амерички политички саветник у Кијеву (и то у периоду Евромајдана), међутим, има репутацију човека из чијег састанчења са опозиционарима земаља у којима је радио - по правилу ништа добро није излазило. Његово име је у истрази америчког специјалног тужиоца Роберта Милера о наводним "руским везама", односно током афере "Русијагејт", одјекнуло као име човека који је имао своје "кртице" чак и у украјинској влади, а сазнало се да је, у доба када је Лукашенко већ наслућивао да Запад увелико планира да изведе белоруски Мајдан и спремао се за председничке изборе 2015. године, Ескобаров наследник увелико састанчио и са белоруским опозиционарима.

Каква он то сада посла има са српском опозицијом?

Бешири је, после овог састанка био најречитији, па је на свом Твитер налогу открио како су теме разговора биле реформе на путу ка ЕУ, стање демократије и функционалност институција у Србији укључујући Владу, затим парламент и , како кажу, изостанак борбе против корупције и стање јавних набавки, слобода избора и изборни процеси, као и "ослабљена борба против трговине људима".

Причало се, додао је Лео, и о "вршљању ратних злочинаца по јавним фреквенцијама" и регионалном помирењу, али и стању медија, "руском утицају на јавно мњење у Србији" и дијалогу Београда и Приштине.

Лазовић је за "Нову" открио да је Касанофу пренео како су грађани Србије одлучни се рудник литијума не отвара у ​​Србији, те да га је упозорио и на још неколико, како каже, кључних проблема у нашој земљи када је у питању стање демократије.

На позиве РТ Балкан, као и обично није одговорио, као што није одговорио и на неколико питања које смо му послали. Што нас помало и чуди, будући да не сумњамо да се у тој неформалној атмосфери, ћаскајући о "стању медија" и "руском утицају", ако су са Касанофом причали кад и Наим- Бешири, сигурно нису штеделе "похвале" и на рачун нашег портала.

Други Касанофов гост, Павле Грбовић, обећао је да ће поруком одговорити на наша питања, али до објављивања овог текста, нисмо сазнали ни шта су тачно биле теме овог сусрета, али ни његов став о томе да ли су овакви састанци уобичајени, или, како то кажу критичари, представљају мешање страног званичника у унутрашња питања у Србији.

Мирослав Алексић, међутим, био је вољнији да за наш портал објасни како је изгледао сусрет са "новим Ескобаром".

"То о чему говорите није био састанак, већ само протоколарни пријем поводом његовог именовања као изасланика САД за Западни Балкан. Без обзира на то, наша је обавеза, као одговорних политичара, да разговарамо са свим страним званичницима који за то искажу интересовање. Лично сам става да Србија као независна држава треба да негује добре односе и са државама у региону, као и са великим силама, било да су оне са Истока или Запада", појаснио је Алексић.

У другом делу опозиције, међутим, нису одушевљени дружењем колега посланика са страним званичницима попут Касанофа, током кога су, како је пренео прозападни "Данас", опозиционе странке искористиле прилику да Касанофу представе и "потребу да се Србија што пре интегрише у политички простор САД и ЕУ, али и став грађана по питању рударења литијума".

Из коалиције НАДА коју чини Нови ДСС и ПОКС кажу да се они "врло јасно противе мешању страних држава у унутрашња питања наше земље, без обзира на то да ли се њихови ставови поклапају са нашим или не".

"Питање експлоатације литијума у Србији се тиче наших грађана и они треба о томе да одлучују и већ јесу, јер је јасно да већина грађана не подржава пројекат 'Јадар'. Наш став је и да је питање уласка Србије у ЕУ беспредметно не само што овај савез држава тражи од наше земље де факто и де јуре признање сецесије лажне државе Косово на шта никада не смемо пристати, него и јер је врло неизвесно хоће ли унија као таква опстати у блиској будућности", подвлаче из коалиције НАДА.

Александра Павића, народног посланика из редова "Ми - снага народа", међутим, овакав скуп ни најмање не изненађује, јер, како каже, "на Западу ништа ново".

Потомак пољских емиграната, "мајдановац", спомиње се у "Викиликсу": Ко је замена Ескобару?

"Ово није ништа неуобичајено ни за Американце ни за прозападну опозицију, јер Американци се одавно састају и са властима, а чак и иако су им власти наклоњене (као и ове садашње и све постпетооктобарске), они увек разговарају и са прозападном опозицијом, тако да ту није ништа необично", појашњава наш саговорник.

Он, међутим, овај састанак српских, тачније прозападних опозиционара, види као знатно другачији од свих претходних.

"Из изјава Лазовића и Грбовића који су прозападно орјентисани и то не крију, видели смо да су они овог пута покушали да држе Запад за сопствене стандарде. Заправо, инсистирали су на свом противљењу пројекту 'Јадар' који западне државе - и САД и ЕУ подржавају. Нису се, дакле, понашали као раније - као да су у 'пачијој школи', већ су јавно задржали и заступали свој став, и рекли да ће да наставити у том правцу", указује Павић.

Саговорник РТ Балкан верује да се тај део опозиције "који је искрено прозападни", сада суочава са оним "у шта се Запад претворио а они нису били способни да виде, или нису били спремни да прихвате".

Јер, Запад, како он каже, није више "онај демократски Запад од пре пада Берлинског зида".

"Сада је то брутална и прагматична машинерија која гледа своје интересе и нема никакве стандарде, осим да то буде поредак заснован на правилима. Али, у смислу – ми пишемо правила, а онда их прилагођавамо како нам одговара", закључује Павић.