Србија и Балкан
Србија између САД и Кине: Шта нас чека због трзавица између новог кабинета у Вашингтону и Пекинга
Иако током трке за други председнички мандат, Доналд Трамп није прибегавао добро познатој оштрој реторици према Кини, у којој је знао отворено да поручи да је "уништио америчку економију и да ће за то одговарати", једно од његових обећања било је да ће окончати повлашћени трговински статус Кине и увести тарифе на њихову робу од чак 60 одсто
Србија би после повратка Доналда Трампа у Белу кућу могла да се растерети притиска да уведе санкције Русији, али и да се суочи са новом уценом из Вашингтона - да се дистанцира од Пекинга. Овакав сценарио наговештава не само најављени заокрет у америчкој политици према сукобу у Украјини, која иде у правцу постизања мировног решења, већ и Трампов избор "јастребова", познатих по оштрим ставовима према Кини, за кључне позиције у будућој администрацији.
Иако током трке за други председнички мандат, нови станар Беле куће није прибегавао добро познатој оштрој реторици према Источном змају, у којој је знао отворено да поручи да је "уништио америчку економију и да ће за то одговарати", једно од његових обећања било је да ће окончати повлашћени трговински статус Кине и увести тарифе на њихову робу од чак 60 одсто.
Такође, прве коцкице у кадровском мозаику указују да би могао да настави курс "трговинског рата" са другом највећом светском економијом. Наиме, будући амерички председник је за државног секретара предложио сенатора Марка Рубија, за амбасадорку у УН конгресменку Елиз Стефаник, док је у фотељи саветника за националну безбедност виђен конгресмен и војни ветеран Мајкл Волц - сви политички изразито антикинески настројени.
Нема дилеме да ће за Београд бити велики и политички и економски изазов уколико из Вашингтона буде испоручен захтев да "олабавимо" везе са Кином. Пекинг не признаје независност лажне државе Косово и велика је подршка Србији у чувању суверенитета у међународним организацијама, док Београд заступа политику једне Кине.
Србија је део Иницијативе "Појас и пут", са Кином има споразум о стратешком партнерству и слободној трговини, робна размена премашила је шест милијарди долара, а улагања кинеских компанија 18 милијарди. Дугачка је и листа великих заједничких инфраструктурних пројеката, од изградње деоница ауто-пута "Милош Велики" и других важних саобраћајница, до изградње брзих пруга и улагања у енергетику.
Приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији у мају ове године најављено је да ће ова, већ импресивна сарадња, у наредном периоду додатно добити на замаху. Тачније, да ће односи двеју земаља са стратешког пријатељства бити подигнути на ниво "заједнице за заједничком будућношћу", како је тада у Београду поручио Си.
Председник Александар Вучић, али и други овдашњи званичници у сталним контактима које имају са кинеским руководством указују на челично пријатељство наших земаља и народа, а шеф српске државе и недавно је поновио да се то, без обзира на то каквим притисцима Србија буде била изложена, неће доводити у питање.
Како за "Новости" објашњава Драгана Митровић, професорка на Факултету политичких наука у Београду, у Трамповој спољној политици значајан део играће и антикомунистичка идеолошка нота, али је неизсвесно предвиђати да ли ће она и превагнути.
"Видећемо да ли ће Трамп остати фокусиран на трговински дефицит, наставак трговачко-технолошког рата или ће, ипак, као рационални председник, који жели да се фокусира на економску обнову властите земље, пружити прилику некаквој конструктивној сарадњи са Кином. Од неке оштре антикинеске политике, строгих тарифних мера и слично имају штету не само амерички савезници, већ и амерички потрошачи и произвођачи и огромна америчка пословна заједница која се налази у самој Кини", указује Драгана Матовић.
Она сматра да ће Трамп то морати да узме у обзир и да ће овога пута прибећи рационалној политици, посебно након честитке коју му је упутио Си Ђинпинг да је сарадња корисна за обе стране и да то свет очекује и од једних и од других.
На питање да ли ће се клатно притисака на Србију са санкција Русији пребацити на сарадњу са Кином, проф. Митровић каже да САД нису у позицији да то траже од нас док год не повуку признање КиМ.
"Док не ураде нешто суштински добро за Србију, немамо никаквог разлога да водимо аутодеструктивну политику само да бисмо испуњавали нечије евентуалне захтеве. Мислим да нема простора да Америка од Србије било шта очекује у погледу односа према Кини, који су за нас од суштинског значаја, не само у погледу економије него и у одбрани нашег суверенитета. И то мора бити јасно стављено до знања и администрацији у Вашингтону", сматра професорка.
Да је Трампова политика позната као непредвидива, за "Новости" указује и др Сања Арежина, стручњак за међународне односе и ауторка књиге "Кина у Европи".
"Његов избор кадрова за највише функције говори да ће спољна политика бити прилично јастребовска. Такође, треба очекивати да ће се притисак смањити на Русију и повећати на Кину, јер дугорочно гледано, Пекинг је тај који је ривал Америке. То ће се вероватно на неки начин одразити и на Србију, и из Вашингтона очекујем више притисака који се тичу Кине него за увођење санкција Русији", каже Арежина.
Она нема дилему да ће Србија, како је председник Вучић и најавио, заузети стабилан курс у спољној политици, да ће се ослањати на четири стуба, и наравно на Кину као на стратешког партнера.
"Неће бити неке значајније промене у спољној политици према Кини, можда ће се само ублажити наратив како та сарадња не би превише 'упадала у очи'", истиче др Сања Арежина.
На помолу сукоб са две трећине човечанства
Спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић сматра да ће Трамп сигурно заоштрити политику према Кини и да у том смислу САД могу уцењивати и друге земље да тај курс прате.
"Колико ће то заоштравање бити радикално, видећемо, јер би то могло да доведе Вашингтон у проблем са скоро две трећине човечанства. Наиме, Кина је водећи партнер, пре свега економски, око 120 земаља у свету, а САД за око 55 држава. Позиција Америке је иначе пољуљана у многим земљама Латинске Америке и Азије у последњих годину дана због рата у Гази, јер боду очи двоструки стандарди према том сукобу и оном у Украјини", каже Коркоделовић за "Новости".
Коркоделовић указује и на АСЕАН - удружење земаља југоисточне Азије, у којем су неке од најмногољуднијих држава попут Индонезије, до најбогатијих и најразвијенијих, као што су Сингапур и Брунеј.
"Њима је Кина највећи трговински партнер, али су им САД војни ослонац. Зато се држе начела несврставања", указује Коркоделовић.
Због јаких веза успостављених са Пекингом, Београд се већ годинама налази на мети Брисела, пре свега водећих земаља ЕУ, што многи оцењују као у најмању руку лицемерно, имајући у виду сарадњу тих држава са Кином. Тако је економска сарадња Немачке и Француске са Кином неупоредиво већа него што је има Србија, немачки канцелар Олаф Шолц такође је ове године ишао у званичну посету Пекингу, а Си се састао са Емануелом Макроном у Паризу.
Колумна
