Србија и Балкан
Зашто се ћути о насиљу у породици: Само три одсто убијених жена претходно пријавиле насиље
Министарка без портфеља Татјана Мацура каже да су у прошлој години изречене 32.000 хитних мера, а то су мере удаљавања насилника од жртве
Министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама Татјана Мацура, изјавила је да је и једна убијена жена превише, као и да је само три одсто убијених жена претходно пријавило насиље.
"Само три одсто од убијених жена претходно је пријавило насиље. Ми треба да анализирамо ту ситуацију у друштву, зашто је дошло до тога да жене не пријављују да су жртве насиље. Не само жене, можемо да разумемо да оне из страха, из економске несигурности и разних других социо-економских разлога то не чине, зашто неко из њиховог непосредног окружења то није учинио уместо њих, уколико, рецимо, сведочи да жена непосредно трпи насиље", рекла је Мацура.
Она је указала и да се, према подацима Министарства унутрашњих послова и Министарства правде, број убијених жена у Србији не повећава. Нагласила је да оно што ствара утисак да има више убијених жена него што их је било у претходној години јесте то што се о насиљу и убиствима много више говори.
"О томе шта се дешава у друштву када је у питању безбедност жена, посебно када је у питању насиље у породици, много више и интензивније можемо да пратимо из тих медија и традиционалних и оних других него што је то био раније случај, па се онда стиче утисак да насиља, односно убистава, има више него раније. Свакако, и једна убијена жена је превише", истакла је Мацура.
Указала је на то да је потребно мотивисати све особе које су жртве насиља, без обзира на пол, да насиље пријаве, као и да је потребно охрабити некога из непосредног окружења да уместо жртве учини тај корак.
Она је подсетила да је свако у обавези, на основу Закона о спречавању насиља у породици, да пријави насиље уколико сведочи или сумња да се оно догађа.
Мацура је објаснила да у кривичном законику фемицид није препознат као кривично дело, али да постоји као друштвена појава.
Подсетила је да је недавно фемицид као кривично дело уведено у Хрватској.
"Чак и у оним земљама у којима је дуже на снази ово кривично дело, не примењује се толико често. То не значи да ја говорим сада у корист тога да не треба да се уводи кривично дело, него просто свака држава у складу са својим капацитетима мора да процени да ли има капацитет да се одређени нови институти уводе у кривични законик", рекла је Мацура.
Додала је да ће за два дана на другој великој конференцији бити речи о кривичном законику Србије и да ће министарка правде Маја Поповић представити резултате јавне расправе и измене које могу да очекују грађани Србије када је реч о појачавању казнених мера у оквиру кривичног законика.
Подсетила је да је 2016. године усвојен Закон о спречавању насиља у породици и да је тада први пут препознато економско насиље као такво. Истакла је да институције пружају подршку жртвама насиља, од Владе Србије, преко националних служби за запошљавање до јединица локалне самоуправе.
"Ја не могу да кажем да су институције система неемпатичне. У прошлој години изречене су 32.000 хитних мера, а то су мере удаљавања насилника од жртве. Ми уз овај податак у ствари схватамо да институције система у највећем броју случајева решавају позитивно случајеве насиља којим су најчешће жене изложене", рекла је Мацура.
Додала је да је намера државе да охрабри жене да пријаве насиље, јер у институцијама система раде емпатични људи који имају довољно информација и едукације да им помогну. Истакла је да жртве насиља нико не може на адекватнији начин заштитити од институција система.
