Србија и Балкан
Може и без Трампа: Курти за одбрану од "агресорске Србије" спрема – милијарду евра
Аљбин Курти Србији сада прети "добром и пуном пушком", а ваља имати у виду да је последњих година његова пушка више пуњена из Америке, Турске, Енглеске, Немачке, Хрватске, него из косовског буџета
Само који дан пошто је изјавио како је "Косово јаче од Србије", како је под његовом влашћу већ спремно да се "самоодбрани од агресорске српске војске", а "уз помоћ Америке и ЕУ и од Русије", Аљбин Курти подигао је у предизборној кампањи обећања о одбрамбеним моћима своје лажне државице до – неслућеног нивоа.
На централном митингу "Самоопредељења" у Сувој Реци сународницима је обећао да издвајања тзв. Косова за одбрану могу, ако под претњама Србије којим случајем затреба, досећи и фантастичних – милијарду евра.
"Волео бих да не будемо принуђени да дамо милијарду евра за одбрану, за војску. Међутим, поштовани грађани, суочени смо са лошим вестима. А када имате лош пиштољ, постоји само једно решење – добра пушка, али не само добра, већ и пуна пушка", рекао је Курти, пренели су приштински медији.
За разлику од Србице, одакле је који дан раније од стране опозиције најурен петардама, топовским ударима, каменицама и повицима "Курти лопове", у Сувој Реци, присталице "Самоопредељења" Куртијева обећања дочекали су аплаузима. Милијарду евра за одбрану, то заиста фантастично звучи.
На другој страни, бољим познаваоцима косовских економских прилика Куртијева изјава о милијарди за одбрану истог трена запела је у грлу.
Одакле милијарда само за одбрану, ако је тзв. Косово по БДП-у од 6.390 евра по глави становника најсиромашније у Европи, а трговински дефицит у јесен 2024, по изјави функционера ДСК Берата Рукићија, достигао – пет милијарди евра?
Милијарда за одбрану, коју је тзв. Косово спремно "да обезбеди" још несувислије звучи пред податком да је косовски буџет за 2025, усвојен крајем новембра, планиран на 3,6 милијарди евра, од тога 916 милиона за плате у јавном сектору, 930 милиона за капиталне инвестиције, 788 за општине, 105 за здравство. Када се све ово сабере, и лаику је јасно да места за милијарду евра за одбрану нема ни у сновима, таман да се од пореских обвезника, од нејаке привреде, дијаспоре, исцеди и последњи евро.
Буџет тзв. Косова за одбрану за 2024. годину био је, иначе, планиран на 153 милиона евра, до краја године достигао је 204, за 2025. пројектован је на 208 милиона, петину обећане милијарде колико је тзв. Косово, по Куртију, "спремно да да, ако због претњи Србије затреба".
Кратак преглед косовске економске збиље, ипак је само један део слагалице. Ово, када се зна да је последњих година Куртијева пушка више пуњена из Америке, Турске, Енглеске, Немачке, Хрватске, него из косовског буџета.
Уз "бајрактаре" из Турске, "џавелине" из САД, најављене америчке хеликоптере, тзв. Косову је поред осталог испоручено и 55 оклопних борбених возила М1117, десет МРАП возила "кипри", 80 "кобри" компаније "Отокар", као и 30 турских "вурана", 14 лаких оклопних возила "акреп", 150 "хамвија", као и и неколико десетина камионета.
Генерал у пензији, професор Митар Ковач у изјави за РТ Балкан, коментаришући Куртијеве најаве о милијарди евра за одбрану, каже да Курти у процесу предизборне кампање истиче оно што мисли и што жели да уради ако остане на власти, али да је његов велики проблем спољна, геополитичка ситуација.
"Проблем је што ни он ни његово окружење немају јасне спољне гаранције, посебно Америке. Они се ни до сада нису у великој мери ослањали на Европску унију у смислу безбедности, јесу у смислу интеграција, па сада, са оваквом геополитичком ситуацијом преживљавају један тежак тренутак. Кључно питање за њих сада је да ли ће Америка, нова администрација, са истим жаром бранити ту творевину НАТО пакта, или ће пак ревидирати своје интересе у овом региону са Руском Федерацијом када дође до преговора о безбедносним гаранцијама и зонама утицаја како глобално тако и у Европи", каже Ковач.
Размишљање да тзв. Косово аутономно, наставља саговорник, може да се одбрани од некакве српске или велико српске агресије, јесте само пука илузија. Чињеница је, међутим, да стално јача своју будућу војску која по међународним уговорима не би требало ни да постоји.
"Они у јачању одбрамбених капацитета имају значајну подршку водећих земаља НАТО-а, нажалост и Француске, уз то и Немачке, Енглеске, Турске, па чак и појединих земаља региона попут Хрватске и Албаније и верујем да постоје и заједнички планови о одбрани 'Косова' и Албаније у неком сценарију сукоба са Србијом уколико Америка напусти 'Косово'. И то је оно што њих највише боли, да ли ће Америка повући своју базу са простора КиМ, а да 'Косово' онда уђе у неки зачарани круг небезбедности да морају војно да се бране", каже Ковач.
По његовом мишљењу, нити најављена Куртијева милијарда, нити некаква тзв. косовска војска, не могу спречити Војску Србије да се врати на своје границе када о томе буде донета политичка одлука и дате одрешене руке војсци да реализује одлуку повратка на простор Косова и Метохије.
Када је реч о милијарди за одбрану "Косова", генерал Ковач каже да Курти те процене износи са уверењем да ће њихови верни савезници дати новац да се повећа буџет.
"Не бих се кладио да неке земље, попут Велике Британије, Турске, неће дати средства за повећање буџета и издвајања за војску тзв. Косова. Та средства могу бити донирана, као што су многа од њих до сада донирана. Ту мислим на Турску, на беспилотне летелице, на оклопне транспортере, на самоходне минобацаче, до средстава која би донирала Велика Британија. Тих неколико острашћених земаља свакако ће бити спремне да појачају тај буџет у номиналном износу али и у донацијама преко средстава па да у укупној вредности то буде знатно више од предвиђеног буџета", мишљење је Ковач.
Турска ће у том смислу, додаје генерал, наставити да предњачи, а по свим очекивањима у томе ће је пратити и Велика Британија као "држава која антисрпски делује читав прошли век, а и сада". Курти, процењује саговорник, у том погледу не пуца до краја из празне пушке.
Чини ли у оваквој ситуацији Србија довољно на развоју својих борбених капацитета и шта још може да учини?
"Србија креће са служењем војног рока, није прекинула процес опремања војске. Не каснимо ни у једној компоненти везаних за ваздухопловство, противваздухопловна дејства, била би већа срећа да смо узели С-400 уместо ФК3, или да смо уз ФК3 узели и С-400. Мислим да ће се доста урадити на опремању беспилотним летелицама што се и сада чини а неке се и производе у домаћој индустрији. Верујем да ће брзо у нашој војсци бити формиране и борбене јединице са беспилотним летелицама", каже генерал Ковач.
