РТ Балкан истражује: Шта значи подизање борбене готовости, и када се МУП потчињава Генералштабу?

Борбена готовост Војске Србије и свих јединица МУП-а подигнута је на највиши ниво по наредби врховног команданта и председника Србије Александра Вучића и то, како је објаснио министар одбране Милош Вучевић, заправо представља "приправност до нивоа употребе оружане силе, односно оружаног потенцијала Војске Србије".

МУП, Жандармерија, САЈ и Полицијска бригада стављене су под команду начелника Генералштаба Војске Србије.

А како све то изгледа у пракси и колико је (не)уобичајено, РТ Балкан питао је генерал-потпуковника у пензији и председника скупштине Клуба генерала и адмирала Србије Миломира Миладиновића.

"Људи кад чују 'подизање борбене готовости' одмах помисле да је почело да се пуца. А то заправо значи да је војска спремна за извршавање неког борбеног задатка. Јер, ко ће да буде спреман, ако не војска? Тек онда иду резервисти, народ, па 'последњи позив', односно они који се зову тек кад све оде до врага", сликовит је Миладиновић.

Блокиран прелаз Мердаре ка Подујеву; Вучић обишао припаднике војске: Верујем у српску снагу

Борбена готовост, односно оперативна способност, како каже наш саговорник, подиже се након након процене безбедносно-политичке ситуације, и то у зависности од нивоа угрожености људи, средстава, па и саме државе.

Војска је у том случају у "ниском старту" - у та 24 сата, или на пример шест или три сата, војници су под пуном ратном опремом, а јединице попуњене по формацији и спремне да крену.

"Постоји стална борбена готовост и јединице у касарни тада извршавају своје свакодневне задатке. Кад се она подигне, сви су ту, и војска је спремнија него у мирнодопским околностима, када војници, рецимо, могу да иду кући, излазе у град, баве се спортом", објашњава Миладиновић.

Генерала Миладиновића не чуди ни одлука о подређивању јединица МУП-а Генералштабу.

"Правило је да се у случају кризне ситуације, јединице МУП-а 'препотчињавају' војсци. Пошто и војска има специјалне јединице исто као МУП, логично је да, уместо да изводе операције независно једни од других, њихова дејства буду синхронизована, обједињена и под једном заједничком командом. А најстручнији орган за извођење борбених дејстава је Генералштаб", јасан је наш саговорник.

Како додаје Миладиновић, овакво потчињавање Генералштабу у "ситним" операцијама није спровођено, а последњи пут таква ситуација била је 1999. године, за време НАТО агресије.

"С тим што је у то време управљање више било паралелно него обједињено. Војска је изводила велике операције, а МУП је помагао и учествовао у специјалним акцијама", закључује генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић.

Упозорење, а не претња

Подизање борбене готовости Војске Србије и Министарства унутрашњих послова не представља никоме претњу, већ је  само упозорење, разјаснио је државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић.

"Подизање степена борбене готовости не представља претњу никоме, то је само упозорење да, иако смо апсолутно опредељени за мир, за дијалог, ми нећемо дозволити да се понове збивања од 17. марта 2004. године. Да се званични Београд и Србија на северу Косова и Метохије питају, ми никакву ескалацију не бисмо имали", рекао је Старовић за РТС.