Шест цркава у Србији проглашенo споменицима културе

Шест цркава се према одлуци Владе Србије проглашавају за споменике културе.

Министарство културе саопштило је да су то црква Блажене деве Марије у Земуну, Гркокатоличка црква у Куцури, Евангелистичко Хришћанска црква А.В. у Врбасу, црква Успења Богородице у Вукони, црква Вазнесења Господњег у Цветуљи и црква Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу.

Камен темељац за цркву Блажене деве Марије у Земуну положен је 1785. године, а 1794. године је стављен под кров. Обновљена је 1817. године, а темељно рестаурирана средином XIX века.

"Овај споменик културе има културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности у контексту београдског споменичког наслеђа, представља маркантно обележје и значајну споменичку вредност просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна, која је проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију", наводи се.

Гркокатоличка црква у Куцури, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подигнута је 1792. године у класицистичком стилу, са барокним утицајима који су видљиви на звонику цркве. Иконостас, насликан 1813. године, рад је Арсе Теодоровића, једног од најзначајнијих сликара српског порекла у раздобљу класицизма.

Сликарска дела Арсе Теодоровића, која се налазе у Гркокатоличкој цркви у Куцури, представљају важно културно и историјско наслеђе, поседују значајан уметнички квалитет и важни су за истраживања сликарства XIX века у Војводини.

Изградња Евангелистичко Хришћанске цркве у Врбасу започета је 1816. године, а довршена 1820. године, а црква има стилске карактеристике класицизма што је типично за објекте подигнуте у првим деценијама XIX века.

Због веома занимљиве обраде фасаде, као и ентеријера, црква поседује велику архитектонску и културно-историјску вредност и спада међу најзначајније протестантске цркве у АП Војводини.

Црква Успења Богородице у Вукони саграђена је 1905. године према пројекту чувеног српског архитекте Светозара Ивачковића.

Својом конструкцијом и складно обрађеним фасадама он обједињује кључне елементе неовизантизма сведочећи о архитектонским стремљењима крајем XIX века и оживљавању српског националног стила.

Црква Вазнесења Господњег у Цветуљи подигнута је у пространој порти, на узвишењу на коме се све до 1884. године налазила друга по реду црква брвнара у том селу с почетка XIX века.

Црква је уобличена у складу са богослужбеном праксом и потребама верника према моделу који је развијан крајем XIX века на територији Србије.

С обзиром на своје културно-историјске и градитељске вредности, црква Вазнесења Господњег у Цветуљи је од посебног културног и историјског значаја.

Цркву Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу саградио је Тодор Тодоровић, најпознатији неимар који је радио у северозападној Србији средином XIX века.
Настао по угледу на сакрални архитектонски узор из престоничког Београда, врелачки храм сведочи о томе како се мењало традиционално градитељско наслеђе доминантно у западним крајевима Кнежевине Србије.

Посебну споменичку вредност има иконостас који својим ликовним решењима и пластичним украсом представља једно од најбољих остварења сликара Лазара Крџалића.

У унутрашњости је остварен хармоничан однос конструктивних и декоративних елемената, због чега, уз покретна добра које баштини, споменик културе представља вредну уметничку и културно историјску целину.

У споменику културе се чува златоткана плаштаница, израђена срмом на кадифи која је награђена на светској изложби у Паризу.

Црквену ризницу употпуњује 40- ак богослужбених књига из XVIII и XIX века, од којих се издваја Пролог приложен врелачком храму 1795. године.