Србија и Балкан
Арно Гујон: Срби у енклавама живе у затворима на отвореном
Ако Курти преузме север, Срби ће и тамо живети у гетима, упозорио је директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону
Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, каже да Срби у енклавама на Косову и Метохији живе у "затворима на отвореном", а да је и он сам са Косова и Метохије протеран "без образложења и без рока".
"Срби 23 године живе у енклавама које су затвори на отвореном и ван којих се не осећају слободно и безбедно, а са најновијим тензијама, све ово је само израженије. Са Куртијевом агресивном политиком и права Срба су сада угрожена. Ако он преузме север, Срби ће и тамо живети у гетима", упозорио је у разговору за "Политику" хуманитарац француског порекла.
На питање да ли су Срби свакодневно на мети екстремиста, Гујон је поручио да су Срби са Косова и Метохије претрпели много тога.
Објаснио је и да он на Космет не може да уђе већ четири године, од кад су га припадници "косовске" полиције ухапсили на административном прелазу и испитивали неколико сати уз претње.
"Уручили су ми папир на којем пише да ми је забрањен улазак јер сам на списку непожељних особа. Од тада се судимо, али ме само шетају од суда до суда", нагласио је.
Несебична подршка Космету
Добротвор, чије срце куца за Србију у разговору за "Политику" истиче да су он и његови сарадници из управе непрестано обилазили српски народ широм региона и дијаспоре и да су финансирали много пројеката.
Подсетио је да је до сада на Космету реновирано 44 школе и да се припрема божићни конвој током којег десет волонтера из Француске дели деци пакетиће, школски прибор, одећу, али и апарате за домаћинство и остале потрепштине.
"Сваке године финансирамо самоодрживе пројекте, делимо стоку и пластенике како би људи могли да живе од свог рада, а не од помоћи. 'Солидарност за Косово' годишње издваја више од 100.000 евра за реновирање школа на Косову и Метохији, а то је један од наших приоритета, јер су школе у веома лошем стању."
Помоћ Србима у БИХ
О положају Срба у Босни и Херцеговини каже да је, и поред толике подршке културним пројектима за очување српског језика, писма и традиције, управа подржала одрживе пројекте за најугроженије Србе у Босанском Петровцу, Босанском Грахову, и у Посавини, где је помоћ стигла у виду куповине стоке и пољопривредних машина.
"Покренули смо кампању информисања прогнаних Срба из Босне преко наших амбасада, удружења, цркава и на друштвеним мрежама, као и оснивање Канцеларије за правну помоћ Србима из федерације у Београду, јер су у процесу усклађивања земљишне књиге и катастра могли да остану без своје имовине у БиХ".
Наглашава да за резултат имају 10.000 покренутих правних поступака, којима ће више од 57.000 хектара земље остати у српском власништву.
Арно Гујон напомиње да су фокус од следеће године Северна и Јужна Америка, јер су тамо потребе огромне.
"Имамо контакте са нашим људима у тим земљама. Радимо у сарадњи са Министарством просвете, јер се нова школа, годину дана након покретања, прикључује систему тог министарства. Имамо пројекте које смо радили у сарадњи са црквама, јер се у њима окупља наша дијаспора свуда у свету.
Подржали смо многе културне манифестације, пре свега фолклорне манифестације, помогли у набавци народних ношњи, јер, за Србе, фолклор је више од игре и има важну улогу о очувању идентитета српског рода."
"Французи сада мисле другачије"
Француски хуманитарац оцењује да се мишљење Француза према Србима са Косова и Метохије променило јер преко 17 година организација "Солидарност за Косово" извештава о ситуацији, организује посете за новинаре и парламентарце, издвајају се књиге, стрипови. часописи и докиментарци како би свет видео како живе Срби у центру Европе.
"Србија је на страни истине и правде, ситуација је мало боља него раније, али је негативна пропаганда и даље присутна."
Арно Гујон је појаснио да његова хуманитарна организација вредно ради уз помоћ 30 волонтера и више од 12.000 донатора, што значи, да толико француских породица редовно даје прилоге за пројекте који се реализују у у енклавама.
"Моја супруга такође је ангажована и доста помаже. Имамо добру сарадњу са Епархијом рашко-призренском. када сам пристао да будем директор управе, знао сам да ће организација моћи да настави да ради."
Три пута већи буџет за Управу
Гујон је навео да Управа за сарадњу са дијаспором и Србима спроводи политику председника и владе.
"Морам да кажем да и Влада Србије заиста показује велику бригу за наш народ изван матице, јер, независно од делатности наше управе, улаже много за Србе у окружењу и расејању", рекао је Гујон.
Он је напоменуо да је на предлог председника Србије Александра Вучића. управа добила три пута већи буџет за Србе у региону.
"У Србији све више људи препознаје важну улогу дијаспоре, не само на економском, већ и на културном, демографскоми политичком нивоу. Такође, примамо представнике српских удружења на састанке код нас, како бисмо се упознали са њиховим проблемима".
Свакодневна борба с процедурама
На питање на какве препреке је управа наилазила, Гујон говори да је, будући да долази из невладиног сектора, уложио приличан напор првих годину дана како би савладао процедуре и како би им се прилагодио.
"Када су се дешавале кризне ситуације, могао сам одмах као председник хуманитарне организације да определим новац на горуће место, седнем у ауто и одем на лице места. Са друге стране, овде као директор у управи, да бих усмерио донацију тамо где је потребна, морам да распишем конкурс, а то је дуга процедура са роковима и комисијама".
Гујон је нагласио да, како би путовао по региону и дијаспори, мора да добије потписе министара спољних послова, финансија, чак и потпис председнице владе. Објашњава да је разумљиво да то захтева више времена и труда у процедуралном смислу.
Напомиње да је државна институција велика машинерија која се споро креће и има своја правила.
"Али, добро је да оно што урадите постаје део система и даје далекосежније резултате".
Арно Гујон истиче да ниједна невладина организација не би могла да уради оно што је његова управа покренула у претходном периоду, попут отварања школа широм света, или заштите имовине Срба из Босне и Херцеговине.
