Напади на Србе на КиМ на свака 63 сата, Београд припрема дипломатску офанзиву

Након што је Кфор одбио захтев за повратак српских снага безбедности на Косово и Метохију, званични Београд ће код кључних западних центара моћи инсистирати на давању додатних гаранција да ће животи и имовина Срба у покрајини бити заштићени.

Реч је о дипломатској офанзиви којом ће се константно указивати на опасне последице деструктивне политике премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија, засноване на наративу да су "Срби криви за све" и да је чак и пуцати у српску децу - "нормално", пишу "Новости".

Према евиденцији Канцеларије за Косово и Метохију, Срби, њихова имовина и светиње током 2021. године били су на мети напада 128 пута, а тај број је током прошле године додатно порастао, па је забележено чак 150 инцидената. 

"То значи да је бележен један напад на сваких 2,62 дана. У сатима, један атак на свака 63 сата", напомиње лист и додаје да је од доласка Кфора на КиМ, српско и друго неалбанско становништво изложено константном прогоу, те да је чак 312 насеља етнички очишћено.

У Гњилану, Призрену и Приштини је очигледно потпуно нестајање српског народа за свега пет година, од 1999. до Мартовског погрома 2004. године. 

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је да је одговор Кфора о повратку српских безбедносних снага на КиМ политичка одлука и да Мисија етнички мотивисане нападе на Србе не види као угрожавање мира и стабилности.

Кфор сматра да би тим нападима требало да се баве полиција тзв. Косова и Еулекс пре њих, а да би они требало да реагују само када је реч о неким већим инцидентима, истакао је он за Танјуг.

"Не треба сумњати да Кфор има капацитете да сачува мир и безбедност, али је питање ко то нарушава и чије је сигурно окружење угрожено. Кфор се понаша на начин као да Срби угрожавају мир и сигурност. Раније су се понашали другачије, били су значајније присутни, имали су већи број припадника на критичним местима. Проценили су на основу политичке жеље да је на КиМ ситуација боља, да је већа демократија", навео је Дрецун.

Дрецуна посебно забрињава то што се у одговору Београду каже да је Кфор тај који чува ред и поредак, а питање је који поредак чувају - да ли онај у којем прихватају независност "Косова", постојање војске лажне државе и дозвољавају вежбе које Резолуција 1244 СБ УН не подразумева.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност указао је да се Кфор у одговору позвао на Кумановски споразум и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН у делу који говори о томе да се нису стекли услови за повратак српских снага, односно да то није потребно јер је Мисија кадра да обезбеди мир.

"Сада то треба да покажу и на терену и на томе ће Београд инсистирати у наредном периоду. Наравно, ту су кључне адресе Вашингтон, Брисел и остали западни фактори, који морају да дају додатне гаранције да ће наш народ на Косову и Метохији бити безбедан", рекао је Граовац и закључио да Запад мора да изврши притисак на Куртија и Приштину да престане атмосфера лична и лова на Србе.