Србија и Балкан
Хрватске муке с евром
Уместо најављених погодности за привреду и грађане, које је требало да донесе чланство у еврозони, почетак 2023. године у Хрватској обележен негодовањем, жестоким критикама и реакцијама на поскупљења
Хрватска је 1. јануара ове године постала 20. по реду чланица еврозоне, заменивши куну европском валутом. Осим очекиваног периода прилагођавања на нову валуту, истовремено се догодио и неочекивани раст цена роба и услуга, и то у супротности са Законом о увођењу евра, пише "Политика".
Тако је, уместо најављених погодности за привреду и грађане, које је требало да донесе чланство у еврозони, почетак 2023. године у Хрватској обележен негодовањем, жестоким критикама и реакцијама на поскупљења, а све то је, углавном усмерено према "похлепним" трговцима, који конверзију куне у евро користе како би забашурили неоправдано подизање цена.
Да ли је то заиста тако – зависи од тога ко тумачи, јер су трговци и сами оптерећени све вишим дажбинама, грађани све већим поскупљењима, а и једни и други инфлацијом и егзистенцијалним страхом. Влада Хрватске, међутим, у овој борби са много отворених питања, заузела је јасан став и предузела кораке да би, како је речено, заштитила грађане.
Премијер Андреј Пленковић најавио је новчане казне за пословне субјекте који не буду поштовали владин закључак о враћању цена на стање од 31. децембра прошле године, који је донет пре десетак дана. Као неке од могућих казни наведени су укидање субвенција за енергенте, подизање пореза, али и појачан надзор над ценама и инспекције пореске и царинске управе.
"Они који су приликом конверзије у евро неоправдано подигли цене, смањили су куповну моћ грађана и нанели штету привреди додатно повећавајући ионако високу инфлацију", рекао је Пленковић.
Инспекције већ данима проверавају стање на терену, а према најновијим извештајима надлежног Државног инспектората о надзору предузетника, велики број пословних субјеката неоправдано је подигао цене приликом преласка на нову валуту.
Хрватска не може да говори о "неоправданом" подизању цена
Економски аналитичар Дамир Новотни за "Политику" подсећа да се улазак Хрватске у европодручје поклопио с раздобљем врло високе инфлације, каква није забележена дуже од 25 година и да зато није једноставно разлучити повећавање цена због инфлаторних притисака од раста цена као последице увођења евра.
"У већини случајева повећавања цена које је утврдио Државни инспекторат, то је последица инфлаторних притисака у 2022. години. Предузетници су једноставно из тактичких и техничких разлога (прилагођавања интерних ИТ система) одлучили да коригују цене почетком ове године. Треба рећи да су се економски актери у међувремену одвикли од суживота с инфлацијом – како потрошачи, тако и понуђачи робе и услуга", рекао је Новотни.
Он је истакао да прилагођавање инфлацији није једноставно, будући да су у већини случајева потрошачи осетљиви на раст цена, те су склони одустајању од куповине.
"Због свега овога врло је тешко поставити разлику између оних који су 'неоправдано' и оних који су 'оправдано' подизали цене. Наиме, у тржишно оријентисаним економијама, каква би хрватска економија требала да буде, због чланства у ЕУ и поготово чланства у ЕМУ, као једној од тржишно најразвијенијих регија на свету, влада не може говорити о 'неоправданом' подизању цена", каже Новотни.
Он подсећа и да одлуку о томе да ли су цене претерано високе могу доносити само потрошачи, који ће купити одређени производ или услугу или, пак, то неће учинити. Ту наводи пример туристичке сезоне у Дубровнику, када сви понуђачи "неоправдано" дижу цене смештаја, хране и посебно кафе, која је у сезони у Дубровнику од три до четири пута виша од цене кафе у Осијеку или, рецимо, Нашицама.
Сигнал за предузетнике да снизе цене - да потрошачи одустану од куповине
Да је тешко одредити шта је оправдано, а шта неоправдано подизање цена, слаже се и Ведрана Прибичевић, економиста из Загребачке школе за економију и менаџмент. Предузећа, наиме, своје цене одређују узимајући у обзир многе факторе: од куповне моћи купаца и њихове осетљивости на цене, па до улазних трошкова и ценовног стратегијског међуделовања са локалном и интернационалном конкуренцијом. Инфлација то додатно компликује, поготово кад су добављачки ланци дуги па су предузећа могла одлагати повећање малопродајних цена месецима, иако су произвођачке цене знатно расле.
"Како живимо у капитализму, главни арбитри тога да ли су цене прихватљиве или не јесу потрошачи. Нема снажнијег сигнала за предузетнике да снизе цене од тога да потрошачи одустану од куповине", објашњава Ведрана Прибичевић.
Она је нагласила да је на заједничком тржишту ЕУ тај механизам конкуренције оно што ће на крају резултирати и нижим ценама за потрошаче. Оно где се то можда неће догодити јесу услуге јер, према њеним речима, услуге попут фризера нису међународно размењиве, па су то они који пружају услуге искористили за повећање цена које ће се овим приближити просечним ценама услуга у ЕУ, а супститута ту нема.
Иако и даље немају сви довољно развијену способност процене да ли је цена у еврима одговарајућа оној у кунама, већина грађана с великом сигурношћу процењује да све теже успева да покрије трошкове живота.
"Људи се труде да буду штедљиви. За неке ствари, наравно, морамо платити цену колика год да је, јер нема нам друге. Али за неке друге пазимо како трошимо, гледамо где су снижења и акције и на тај начин покушавамо да компензујемо поскупљења. Боримо се с оним што имамо. Мислим да су наши људи врло сналажљиви у тешким условима и врло ''трпни'. Докле ће то тако ићи и моћи…", пита се Јовица Дробњак из Загреба коментаришући поскупљења.
Многи грађани одлучују да надлежним службама пријаве "непоштено" подизање цена. За десет дана појачаног надзора, према прелиминарним подацима, инспекција је обавила 696 надзора у којима је у 188 случајева утврђено неоправдано повећање цена. Влада је одложила доношење одлуке о замрзавању цена веће палете производа, које је било најављено за прошлу седницу, али је речено да ће користити алате које има на располагању како би се заштитила права потрошача.
Ведрана Прибичевић истиче да мере владе више подсећају на игроказ него што су стварна претња.
"Држава увек има методе којима може санкционисати понашање субјеката на тржишту и онима који се тога не држе одредити казну. Мислим да је ту пре свега заказао цивилни сектор, посебно удружења за заштиту права потрошача. У Словенији су, на пример, управо они одрадили већину притиска на трговце, пратећи цене годину дана пре увођења и чак две године после увођења евра, објављујући црне листе. У Хрватској су то покушали да ураде кроз пројекат 'Тајни купац', међутим, министарство није дало удружењима да сама изаберу које цене ће пратити, већ су им из министарства дали листу."
Објашњава да су тако и сами трговци знали врло егзактно које се цене прате и у којим радњама и, нормално, те цене онда нису дизали.
"Последица је да у пет месеци реализације пројекта није било ниједне пријаве инспекторату од стране удружења која су била део пројекта. Наравно, начин на који је пројект спроведен, намерно или ненамерно, осигурао је влади да у овом случају одглуми спаситеља грађана", сматра Ведрана Прибичевић.
