Милановић: ЕУ нас третира као да смо ретардирани

Хрватски председник Зоран Милановић критиковао је данас у Будимпести Европску унију, која своје чланице, како је рекао уз извињење на изразу, третира "као да смо ретардирани".

Он је то рекао подсетивши на писмо потпредседника Европске комисије Жозепа Бореља које је упутио пре месец дана Загребу.

"Борељ је пре месец дана упутио допис Хрватској пун лажи, у којем нас третира као да смо ретардирани. Извињавам се на изразу, као да имамо посебне потребе. Да би нам онемогућио да будемо присутни симболички у мисији Алтеа у БиХ. Покушавам да будем пристојан, али у неком тренутку мораш рећи доста", рекао је Милановић.

Појашњавајући, Милановић је рекао да је то када дете са тешкоћама у развоју у подне пита мајку да ли може да изађе напоље, а она му каже не може јер се спрема мрак.

"Дете прихвати тај одговор. Хрватска није то дете. Та врста односа дубоко иритира. Данас је то Мађарска, сутра ће бити нека већа држава коју ће бити потребно довести у ред. То је била и Пољска до јуче. Данас су они због околности у Украјини супер. Сутра ће поновно доћи на ред", рекао је Милановић.

Осврнуо се и на своју изјаву о посредничком рату која је изазвала пуно реакција у јавности након што га је и сам шеф руске дипломатије Сергеј Лавров похвалио.

"Кад ја кажем да је то 'прокси рат', односно посреднички рат у којем је једина права жртва Украјина и да једино морају сести Вашинтон и Москва за сто, онда ја цитирам речи актуалног украјинског министра одбране који је рекао да се украјинском крви НАТО бори против Русије. Али за то нема слуха. Нећу допустити да нас претворе у малог псића у чопору који иде само и лаје", рекао је Милановић на заједничкој прес конференцији са мађарском колегиницом Каталин Новак током своје прве дводневне посете Мађарској од избора за председника Хрватске.

Милановић је рекао да се осећа одличо, да две земље никада нису имале озбиљне неспоразуме и да се, уз ситније проблеме и у последње време, у доста ствари слажу.

Милановић је на заједничкој конференцији за новинаре са својим домаћином, председницом Мађарске Каталин Новак, рекао да је Мађарска, уз Аустрију и Немачку била једна од ретких држава које су помагале Хрватској током Домовинског рата.

"Свако од њих је помагао на свој начин и у оквиру својих могућности, али Мађарска релативно највише јер је имала најмање могућности од тих држава. Нећу то никад заборавити јер сам био директни сведок тога. Годинама касније био сам и премијер, у многим стварима нисам се слагао с Орбаном, али у многим битним стварима се јесмо слагали и слажемо се и данас", рекао је Милановић.

Једно од тих питања је, казао је, право држава да уређују своје послове и односе међу људима на свој начин.

"По мени, и Хрватска и Мађарска су јако у оквиру тог правила и европских вредности које не могу бити исте у свакој држави", рекао је.

Ако ЕУ жели даље мораће да прихвати различитости које постоје

Говорећи о ЕУ, Милановић је рекао: "Европска унија је функционисала добро и то је био историјски циљ и задатак моје генерације политичара. Ми смо тај циљ постигли. Што даље? Стварање јединствене европске државе – то никада".

О уласку Хрватске у еврозону и Шенген, Милановић је рекао да је званични Загреб одабрао евро, али да није једноставна одлука одрећи се националне валуте заувек.

"Имам неке дилеме, али одлука је донесена и нема повратка. Ушли смо у Шенген. Ја сам 2015. године имао пуно отворенији и либералнији став као премијер јер сам сматрао да је то била хуманитарна катастрофа коју је требало у некој мери одрадити и довести до краја, а онда довести нова правила и дословно границе. Ако треба и физичке границе. Оно што се догодило, не може се догодити два пута. То поглавље смо завршили", рекао је хрватски председник и додао:

"Ако ЕУ жели да иде даље, мораће да прихвати различитости које постоје. То ће се врло брзо догодити у некој чланици већој од Мађарске на коју се неће моћи окомито третирати, што се тренутно ради Мађарској. Видим то као озбиљан проблем у овом тренутку", пренели су хрватски медији.