Европска унија притиска чланице које нису признале тзв. Косово да га признају

Професор универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону Данијел Сервер навео је да последња верзија такозваног француско-немачког предлога за нормализацију односа Београда и Приштине у коју је, како тврди, имао увид, садржи више детаља о уређењу живота српске заједнице на КиМ, да се у њој не помиње признање тзв. Косова од пет држава ЕУ, али не крије да ЕУ позива на признање.

Сервер је у блогу оценио да је најновија верзија плана "корак у правом смеру" ако се у потпуности примени, али да има "сумњивих додатака" и недостатака.

Он је пренео да се у члану 7 наводи да се обе стране залажу за постизање конкретних аранжмана, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и коришћењем постојећих европских искустава, "како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и могућност пружања услуга на Косову" у, како се наводи, појединим областима, укључујући могућност финансијске помоћи Србије и директне канале комуникације између српске заједнице и владе тзв. "Косова".

У делу тог члана који је објавио Сервер наводи се да ће стране формализовати статус Српске православне цркве на Косову и обезбедити висок ниво заштите српског верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима".

Сервер је навео да је, како тврди, један од недостатака то што се у првом параграфу не помиње устав тзв. "Косова" као основа за наведене "конкретне аранжмане" и да се не захтева реципроцитет унутар Србије за албанску заједницу.

"Којим условима би се регулисала 'могућност финансијске помоћи Србије'? Није јасно ни шта значе 'директни канали комуникације' са владом Косова. Већ постоји Савет заједница који обезбеђује такву комуникацију са председником Косова, као и представљање Срба и других заједница у парламенту и владиним министарствима", рекао је Сервер.

Он је навео да се у тексту не помиње ни питање имовине манастира Дечани и оценио да би у њему требало да се помиње спровођење релевантне одлуке тзв. косовског Уставног суда.

За Сервера је највећи недостатак овог плана то што нема "очигледног позивања на признање Косова од стране пет чланица ЕУ које га не признају".

Али подсетимо да су план прихватиле све чланице ЕУ, односно свих 27 земаља, па и оне које не признају независност "Косова". Председник Србије Александар Вучић изјавио је да у плану нема експлицитног признавања Косова, иако су прикрили чињеницу да постоји имплицитна обавеза да се не противимо уласку Косова у УН.

"Неуспех да се добије признање од пет држава које га не признају је кршење договора", сматра Сервер и оцењује да то можда и не би требало да буде у тексту, али да би требало да се догоди како би се, како тврди, "Косово уверило да је нормализација стварна".

Сервер је оценио да, чак и ако би тих пет земаља признало независност тзв. Косова, овај споразум не би био ни близу споразума о две Немачке, по коме је наводно направљен.

Како је рекао, специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак састао са представницима пет држава ЕУ које нису признале независнот тзв. Косова, али додаје да је потребно више посвећености како би се омогућила европска интеграција тзв. Косова.

"Сви морају бити уверени да је дошло време да се одустане од супротстављања европској перспективи Косова. Није довољан само Лајчаков ангажман, већ и Вашингтона и ЕУ", наводи Сервер.

Сервер даље позива да је потребно извршити притисак на Београд и Приштину како би се дошло до "неопходног компромиса", али не наводи да Приштина од 2015. одбија да испуни обавезу и формира Заједницу српских општина.

"Притисак на Косово је одавно видљив. Релативно је лако извршити притисак на државу која нема другу опцију осим да уђе у НАТО и ЕУ. Притисак на Србију је знатно мањи. Председник Вучић је одиграо успешну дефанзивну игру, балансирајући између Русије и Кине против ЕУ и САД. Али, игра је можда сада готова. Европљани су Србији поставили оштар ултиматум, чији је конкретан садржај неизвестан, али лако замислив", написао је Сервер.

Сервер не крије да је притисак на Србију да прихвати план појачан у последње време и да остаје да се види да ли ће бити довољан и да ли ће, како каже, довести до жељеног резултата.

О томе какве притиске трпи Србија, Вучић је рекао да му је више пута речено на састанцима да ако Београд не прихвати план, суочићемо се са прекидом процеса европских интеграција, заустављањем а затим и повлачењем инвестиција и економским мерама које ће нанети штету Србији.