Зуроф: "Нове демократије" Европе изврћу Холокауст, међу њима и Хрватска

Један од главних проблема данашњице је "извртање Холокауста" које је веома распрострањено у посткомунистичким "новим демократијама" у источној Европи, сматра директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф.

Он у свом ауторском тексту за "Тајмс оф Израел" написаном поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, наводи и да су земље у којима се највише изврћу чињенице везане за злочине нациста Литванија, Летонија, Естонија, Хрватска, Пољска, Мађарска и Румунија.

Те државе, тврди, нити могу да се казне, нити да се искључе из Међународне алијансе за сећање на Холокауст.

"Оне остају чланице са добром репутацијом и настављају да поричу веома значајну улогу својих локалних сарадника у убиствима. Тако ће, иронично, Хрватска, земља која пати од значајног броја присталица усташа (хрватских фашиста), преузети место Председништва алијансе упркос озбиљним проблемима извртања Холокауста откако су постали независни од Југославије", написао је Зуроф.

Зуроф је навео  да, иако у тим земљама не поричу Холокауст, ипак скривају или минимизују веома значајну улогу коју су њихови држављани имали у масовном убиству Јевреја.

Уз то, они, како сматра Зуроф, као и да покушавају да изједначе комунистичке и нацистичке злочине, чиме скрећу пажњу са својих злочина.

Путин: Многе земље крију злочине нациста

Различити проблеми, како он мисли, муче Међународну алијансу за сећање на Холокауст, а први и најважнији јесте то да све земље чланице морају да једногласно усвоје резолуције, док је друга невоља то што оне државе које те резолуције не спроводе, пролазе без последица.

Зуроф наводи да је Алијанса чак креирала и сет алата против извртања чињеница, док је немачко председништво покренуло глобалну радну групу против изобличења Холокауста којој је дат ванбуџетски допринос.

Покренута је и глобална кампања за подизање свести о извртању холокауста, која користи слогане као што су "Заштити чињенице" и "Реци не извртању".

Говорећи о Међународном дану сећања на Холокауст, који се обележава на дан ослобођења логора смрти Аушвиц-Биркенау, Зуроф је истакао да ако је и постојао почетни скептицизам у погледу ове иницијативе, сада постоји опште одобравање потребе за међународним даном сећања који се обележава у целом свету на исти датум.

"Тако се један дан може посветити првенствено жалости, док други дан може бити резервисан за решавање врло важних политичких питања која се односе на узроке који су довели до Шое, а посебно антисемитизма", закључио је он.