
Држава најавила помоћ родитељима који брину о тешко болесној деци: Ко ће добити статус неговатеља

Породице тешко болесне боре се на више фронтова. Једна је борба са тешком дијагнозом, а друга је обично материјалне природе. Најчешће један родитељ брине о детету, те је породица принуђена да живи од једне плате. Најавом увођења Закона родитељ -неговатељ то би требало да се промени. Родитељи који не раде и брину о детету 24 сата дневно убудуће би требало да добијају надокнаду од државе. У плану је да им се уплаћују и сви доприноси - пензијско и здравствено.

Убрзано се ради на изради Предлога закона родитељ- неговатељ. Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да би већ у мају или јуну закон могао да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије.
Обрисе закона најавила је ресорна министарка Милица Ђурђевић Стаменковски који је недавно рекла да је идеја да родитељ који брине о детету добије сваког месеца 65.000 динара, на то ће се уплаћивати порези и доприноси, што бруто износи више од 90.000 динара. Остаје и помоћ која је до сада постојала. Деца са тешким дијагнозама су добијала увећану туђу негу и помоћ, која је 40.000 динара.
"Остаће увећана туђа нега и помоћ која је 40.000 динара и која ће се усклађивати два пута годишње. Родитељ неговатељ ће добијати 65.000 динара нето, плус уплата пореза и доприноса. То је значајна подршка за породични буџет који се суочава са додатним трошковима лечења деце- лекови, терапија, суплементи", рекла је недавно Ђурђевић Стаменковски за Радио Београд 1.
На изради закона ради Радна група у чијем су саставу и представници удружења родитеља тешко болесне деце. Радна група је имала до сада два састанка, а за петак 20. марта заказан је нови.
Чланови радне групе очекују да ће прве "обрисе предлога закона" у писаном облику добити баш на том састанку, да ћу можда бити јаснији и критеријуми како ће се утврђивати ко ће добити статус родитељ -неговатељ. Кажу да је велики проблем што Србија нема податак колико има деце са тешким дијагнозама и инвалидитетом. Не постоји ни регистар деце са сметњама у развоју.
Члан радне групе Татјана Стојшић Петковић из Националне организације особа са инвалидитетом Србије каже да чланови радне групе још нису добили "оквир предлога закона" о ком би се изјашњавали. Очекује да ће то бити на састанку у петак.
"Води се озбиљан дијалог државе и чланова Радне групе. Сви су мотивисани и држава и родитељи да се то не одуговлачи. Свесни смо да не може да буде све испуњено што смо очекивали, али иде се корак по корак. Морамо бити реални. На првом месту је утврђивање критеријума ко ће добити тај статус. Да ли ће утврђивати нека посебна комисија или постоји могућност да се на основу постојеће документације то одреди", рекла је Стојшић Петковић за РТ Балкан.
Додаје да је пуно тема за разговор, а чак и да се у први мах не донесе нешто што је идеално после може подзаконским актима да се мења.
"Нама као Националној организацији је битно да се уваже првенствено ставови и мишљења организација родитеља који најбоље знају шта им треба и шта је њима адекватно. Треба радити на томе да нико не буде дискриминисан. Шта ако се уведе такво правило да то важи само за дете до 18 година? То не би смели да допустимо, нити мислим да је то у плану. За неког ко наврши 18 година не нестају здравствени проблеми", навела је она.
Истакла је да не постоји евиденција колико особа са инвалидитетом у Србији прима туђу негу и помоћ и увећани додатак.
"Ми немамо тај податак, али сам сигурана да министарство има начина да све то провери и дође до података", навела је она.
Сличног је става и други члан Радне групе Србољуб Ранковић из Београдског удружења за помоћ особама са аутизмом који каже да се све сада врти око тога ко ће добити и колико људи ће моћи да добије статус родитељ-неговатељ.
Наводи да су сва удружења у Србији послала своје предлоге, али да нису добили одговор на то.
"Још увек нисмо добили никакав материјал, немамо ништа на папиру како ће изгледати закон. Још се ни о чему нисмо изјашњавали", рекао је он за РТ Балкан.
Очекује се да ће свима бити јасније након сутрашњег састанка који је заказан у Палати Србија. Закон родитељ- неговатељ већ постоји у неким земљама региона, попут Хрватске.




