Антић: Србији су од избора потребнији слога и договор

ИсторичарЧедомир Антић изјавио је данас да сматра да Србију избори у овом тренутку не спасавају, већ да је спасава слога која се у ово време у којем живимо гради, како је истакао, договором.

Антић је рекао да је од почетка блокада био критичар, како каже, "студентског фундаменталистичког култа - блокадера, зато што је он по својој суштини тоталитаран".

Додао је да му је драго што су се сада, без обзира на то што има потешкоћа, ти студенти који су политички ангажовани, а њих нема много, ипак окупили око идеје да иду у парламент, пренео је Танјуг. 

Како је почела нова академска година: Студенти у клупама, има ли поделе међу професорима?

Према речима Антића, већ дуго времена постоји сумња над изборним процесом, али странке опозиције непрекидно излазе на изборе.

"Када нису изашле у ванредно време короне, нису имале антиизборну кампању, па су прошле врло лоше. И за разлику од оне антиизборне кампање из 1997, која је галванизовала опозицију, Милошевић је остао сам са радикалима, овде се није ништа догодило. Тако да било би логично да се прво договоримо. Тоталитарни блокадерски покрет, пошто није успео, јер није био демократски, није имао рационалне циљеве, они су онда после 15. марта, подстакнути великим скупом, рекли: 'е, али ми сад тражимо изборе' са идејом да није ни битно да ли је мачка црна или бела, да ли је држава демократска или није, идемо да оборимо власт", рекао је Антић.

Подсетио је да су из тог, како каже, студентског фундаменталистичког култа, говорили: "држава, то смо ми".

Антић је истакао да је логично да се преговара, без обзира на то да ли сматрамо да је саговорник идеалан или не.

"Потребно је да се постигне неки компромис да се иде на изборе, зато што ја мислим да нама у овом тренутку не треба револуција", каже Антић.

Указао је да су избори у 15 локалних самоуправа показали да кад се све сабере, и повећање излазности и студентски покрет и Београд, Нови Сад и Ниш, који су, како сматра, више опозициони него остатак Србије, нових гласова који су дошли захваљујући блокадама је 11 или 12 одсто.

Антић је додао да искуства од 1990. године говоре да, ако хоћете да победите власт која има велику моћ и која има ресурсе, морате имати јединствени блок.

"Да бисте имали јединствени блок ви морате да нађете најпопуларнију личност, а не ректора који је ту уз много размишљања дошао, па никад није држао говор да га није читао, нема јасне политичке идеје, био је избор власти пре неколико година када је ишао против бивше ректорке Иванке Поповић. Ту нема новог квалитета", сматра Антић.