Србија и Балкан
"Бљесак": Хрвати и данас нису кажњени за протеривање 15.000 Срба са огњишта и убиство 238 људи
Хашко тужилаштво, указују из "Веритаса", имало је све чињенице о злочинима, али никада није отворило истрагу, као што Хрватској ни Савет безбедности УН никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала
Протеривање више од 15.000 Срба и убиство 283 људи, међу којима и 114 цивила, у хрватској акцији "Бљесак" остало је некажњено 31 годину од агресије хрватских снага на српску аутономну област Западна Славонија, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Агресија је, како се подсећа, извршена на област која је била под заштитом УН, а на Србе из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских снага.
"Заштитне снаге УН су се повукле и препустиле српски народ на милост и немилост хрватском агресору, па је народ Западне Славоније био принуђен да крене у егзодус према Републици Српској", наводи се у саопштењу.
Из "Веритаса" наводе да су Србе на путу према "мосту спаса" на реци Сави сустизале авионске бомбе, топовске гранате и снајперски меци, док су рањеници клани или гажени тенковским гусеницама.
"У акцији "Бљесак" погинуле су и нестале 283 особе, међу којима је 57 жена, 12 малолетника, од којих је и осморо млађих од 14 година, као и 76 особа старијих од 60 година. Међу несталима се води још 108 особа, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене. Од 150 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада су идентификоване 123. У хрватској акцији "Бљесак" највише су страдала села Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце и Пакленица са 20 жртава", објашњава се.
Убијено је седморо чланова породице Вуковић – Ранко и његова супруга Анђелија са децом Гораном (11) и Горданом (8), Ранков брат Милутин, његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана (7). Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, од којих су многи мучени, а хрватски судови осудили су велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за наводне ратне злочине.
"Цивили који нису могли или нису желели напустити своја огњишта, смештени су у логоре за цивиле, а за то време православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Ускоро су и ти цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превезени у Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око 1.500. Савет безбедности УН Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године од Хрватске је затражио да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године. Хрватска је игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер", наводи се у саопштењу.
Хашко тужилаштво, указују из "Веритаса", имало је све чињенице о злочинима, али никада није отворило истрагу, као што Хрватској ни Савет безбедности УН никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
"Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ против припадника хрватских оружаних снага поднето је неколико кривичних пријава за злочине над Србима у тој акцији, које нису одмакле даље од предкривичне фазе. У августу 2021. године из Тужилаштва БиХ у Хрватску је упућена молба о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији "Бљесак", што је иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбедности Бањалука из 2006. и 2007. године", истиче се.
Влада Хрватске је, додаје се, то одбила по хитном поступку уз образложење да документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тела у Хрватској.
"С друге стране, Жупанијски суд у Загребу у марту 2020. године након вишегодишњег поступка неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић на седам година затвора и командант Српске Војске Крајине Милан Челекетић на 20 година затвора због "осветничког ракетирања и гранатирања хрватских градова након акције 'Бљесак'".
Наводећи да су ракете испаљене током хрватске агресије као знак упозорења агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН, у "Веритасу" питају ко и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процењују ко и када крши законе и обичаје вођења рата.
Live
