Шта доносе измене здравствених закона: Грађани се изјашњавају желе ли да буду донори органа или не

Измене и допуне два закона из области здравства – Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима, ушли су у скупштинску процедуру. Ова два закона предвидела су враћање донорских картица и да се сваки појединац за живота изјасни да ли је за даривање органа или не. Представници удружења пацијената који чекају орган кажу да су овим "одшкринута врата" ка већем броју трансплантација, али страхују да то неће бити довољно.

Епидемија вируса корона, али и одлука Уставног суда из новембра 2021. којом су проглашене неуставним одредбе ова два закона у којима се каже да даривање људских органа и ткива са умрлих предвиђа претпостављену сагласност, скоро су потпуно зауставили трансплантациони програм у Србији. Лекари и пацијенти кажу да је тада програм трансплантације пао на најниже гране од када је 2013. године обновљен.

Велики успех наших лекара: Обављена прва трансплатација плућа у Србији

За поједине пацијенте који имају срчану слабост, тешке бубрежне болести, цирозу јетре, трансплантација органа је једини лек. Подаци Управе за биомедицину кажу да је Србија током 2021. имала само три донора и да је пресађено девет органа. Годину дана касније била су два донора, а пресађена су само два органа. Током 2023. године било је 13 донора и пресађено 32 органа, да би опет годину дана касније уследио пад када је било девет донора и пресађено је 30 органа. Прошле године било је 20 донора и урађене су 63 трансплантације.

Све је то мало, јер се тренутно на листама чекања налази 1.700 пацијената којима је потребан орган. Многи од њих не дочекају трансплантацију, а на листу стално пристижу и нова имена. 

Изменама два закона предвиђена је могућност да сваки појединац за живота изјави да жели (изјава о даривању) или не жели (изјава о противљењу) да дарује своје органе. Изјава се може дати изабраном лекару у дому здравља, али и у Управи за биомедицину. Управа за биомедицину издаје и донорске картице лицу које је дало изјаву о даривању.

Предвиђено је и да се сваки појединац може предомислити и да може да опозове изјаве о даривању или не даривању органа. 

Јасно је дефинисано и ко од чланова породице даје сагласност, уколико она није дата за живота. На првом месту то је пунолетно дете, супружник или ванбрачни партнер, родитељ, пунолетни брат или сестра умрлог лица.

"Уколико ниједан члан породице не стекне право да да или одбије сагласност у складу са законом, то може да учини етички одбор здравствене установе", наводи се у предлогу измене закона.

Изменама закона прецизно су дефинисане дужности координатора, односно члана координационог тима, пре него што започну процедуре преузимања органа, односно ткива са преминулог лица, поступци упознавања и комуникације са члановима породице преминулог лица, као и чување тела преминулог на начин који не вређа поштовање и достојанство преминулог лица, као и породице преминулог.

Две трансплантације у Тиршовој: Отац данас даје ћерки бубрег, мајка сутра сину

Младен Тодић из Удружења пацијената "Заједно за нови живот" каже да су се за такве измене закона залагали дуго и да су предуго чекали, те да је све могло много раније да се уради.

"То ће можда утицати на грађане да више верују здравственом систему и трансплантационом програму у Србији. Међутим, ниједан Закон неће натерати грађане да донирају органе своје или својих најмилијих, сви ми морамо да радимо на отклањању предрасуда и подизању свести на тему значаја донирања органа. У овом тренутку нам је неопходна национална кампања коју би покренуло Министарство здравља са пацијентима, струком, грађанима, јавним личностима, уз медије и активнију подршку СПЦ", рекао је он за РТ Балкан.

Из Иницијативе "Донорство је херојство" кажу да предложени закон јесте "благо отворио простор за аутономију воље грађана", али је тај простор и даље суштински недовољан и нефункционалан.

"Закон предвиђа могућност да се грађани изјасне да желе или не желе да буду донори, али су начини за изражавање те воље крајње ограничени – на Управу за биомедицину и изабраног лекара. То у пракси значи да грађани морају физички да оду и дају изјаву. Искуство из претходних осам година јасно показује да овакав модел не функционише. Од 2018. године до данас постоји регистар 'недонора', али се у њему налази свега око 500 грађана. Овај податак недвосмислено указује да постојећи канали нису доступни нити ефикасни", каже Ивана Јовић из те Иницијативе.

Иначе, Ивана је била на листи чекања за трансплантацију бубрега око три године, а онда је покренула акцију прикупљања новца и успела је да оде на трансплантацију бубрега у Минск.

Она каже да се у јавности континуирано говори о дигитализацији, развоју еУправе, па чак и вештачке интелигенције, док се предлози да се грађанима омогући изјашњавање путем еУправе, код нотара или код било ког лекара – што би значајно повећало доступност – одбијају без јасног образложења.

"Додатни проблем је што се ни у овом предлогу закона аутономија воље грађана не поштује доследно. У ситуацијама када се особа за живота није изјаснила, породица се не пита о томе шта је била воља преминулог, већ се од ње тражи сагласност за узимање органа, и то по унапред утврђеном редоследу", истиче она.

Каже да посебно забрињава одредба према којој, у одсуству и породице и изјаве грађанина, одлуку доноси етички одбор болнице.

"Уместо да систем подстиче и омогући грађанима да једноставно и лако изразе своју вољу, уводи се механизам у коме институција одлучује о телу појединца. На крају, држава је одбила да врати решења која су важила пре 2018. године, када је било омогућено да живи донор буде и друго блиско лице, а не само члан породице до одређеног степена сродства", рекла је Јовићева.

Органи преминулог, једини су "лек" за пацијенте који чекају трансплантацију. На ново срце, јетру, бубреге, рожњачу у Србији чека око 1.700 наших грађана, а на дијализи је и око 40 деце. У Србији се раде трансплантације срца, бубрега, рожњаче, а недавно је урађена и прва трансплантација плућа.