Градоначелник Новог Сада о споменику жртвама пада надстрешнице: Жири је изабрао најозбиљније решење

Идејно решење за споменик жртвама пада надстрешнице 1. новембра 2024. године које је јуче представљено изазвало је бурну полемику у јавности, а градоначелник Новог Сада Жарко Мићин тврди да су га бирали стручњаци из различитих области и да су аутори победничког рада, од осам понуда, Горан Чпајак и Зоран Туцић људи са озбиљним биографијама и скулптурама које су радили широм света.
Он је за Танјуг рекао да ће споменик у виду плоче бити величине пет пута пет метара, импозантан појавом и направљен од трајних материјала, јер ће тако остварити улогу коју споменик треба да има, а то је да обележи место страдања и буде трајан траг у сећању на жртве.
"Ја сам као градоначелник поднео иницијативу за споменик желећи да се на адекватан начин обележи место на ком су страдали наши суграђани и да тиме оставимо трајно сећање на њих", рекао је Мићин.

Додао је и да је иницијативу поднео Скупштини Града Новог Сада која је потом оформила Одбор за подизање споменика у коме су стручни људи из области архитектуре и историје.
"Озбиљан тим људи је припремио све елементе за будуће подизање споменика на основу којих је расписана набавка", рекао је Мићин.
Он је додао и да је јавну набавку расписала Управа за грађевинско земљиште и инвестиције и да прва набавка није била успешна, јер две понуде нису биле потпуне.
"Ова друга набавка је била успешна. Имали смо осам понуда од којих су шест биле потпуне и то показује колико су и уметници у другом кругу показали жељу да допринесу", навео је Мићин.
Каже и да му је драго што је стигло толико понуда, јер је тиме показано да је људима стало да учествују у овако важној ствари за Нови Сад.
"Од тих шест решења, жири је изабрао три. Од та три, видели смо то које је победило", навео је Мићин додајући да решење у првом моменту није разумео, али да му је постало јасније када су му објаснили значење плоче и чињенице да она фактички лебди у ваздуху.
Додао је и да испод плоче постоји челик који је савијен и да то све има симболику, што доприноси томе да Железничка станица буде обележена на прави начин.
"Са више аспеката је сагледаван сваки рад и сваки рад је стигао шифрован у коверти, није постојало име и презиме аутора. Ниједан аутор није могао да утиче на чланове жирија", објаснио је Мићин процес избора решења за споменик жртвама пада надстрешнице.
Мићин је рекао да је задовољан што је одлучивање било непристрасно и да су Горан Чпајак и Зоран Туцић направили решење које је победило, а да су у питању људи који су скулптуре радили широм света, у Француској, Италији, Кини, Тајвану.
"Нормално ми је да буде разних реакција. Има оних који одобравају, има оних који оспоравају, али суштина је да је било шест решења потпуних, да су изабрана три и сва три су врло озбиљна, а жири је изабрао од та три најозбиљније", истакао је Мићин.
Рад академског уметника Горана Чпајка и инжењера архитектуре Зорана Туцића изабрано је на конкурсу Града Новог Сада за идејно решење за споменик страдалима у паду надстрешнице Железничке станице.
У образложењу за додељивање прве награде, решење је оцењено као минималистичко, са централним мотивом рада, масивном каменом плочом која својом монументалношћу доминира простором, а управо она је била и повод за бројне критике овог идејног решења.
Жири су чинили председница, професор српског језика Маја Черемиџић Шаиновић, заменик председника академски уметник Радован Јокић, историчар уметности Саша Јањић, дипломирани инжењер архитектуре Вера Голубовић и уметник Сунчица Марковић.





