СПЦ: Највеће српске светиње са Свете Горе у Београду

Поводом изложбе посвећене 850 годишњици од рођења Светог Саве, у Београд сутра стижу најзначајније српске светиње из Царске лавре манастира Хиландар на Светој Гори Атонској, које су везане за живот првог српског архиепископа, захваљујући ангажовању патријарха Српске православне цркве Порфирију и угледу који СПЦ има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, саопштено је из СПЦ.

Како се наводи, светиње ће на Аеродрому "Никола Тесла" дочекати патријарх и највиши представници српске државе, уз црквене и државне почасти.

Историјска изложба једноставног назива "Свети Сава", коју Музеј Српске православне цркве организује у Галерији Српске академије наука и уметности, трајаће од 15. маја до 19. јула.

НИС вратио манастир Војловицу Српској православној цркви: Чин братске љубави (ВИДЕО)

То ће бити потпуно јединствена и непоновљива прилика да, поред других драгоцених уметничких дела везаних за личност и живот Светог Саве, верни народ види и поклони се мозаичној икони Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви.

Икона је рад солунских мајстора са краја 12. века и то је најстарија икона сачувана у ризници манастира Хиландара, а како је сам Свети Сава посведочио у Житију Светог Симеона - монах Симеон, затражио је на самрти икону Богородице да пред њом преда дух свој Господу.

Посетиоци ће моћи да виде и икону Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), светињи Савиине испоснице у Кареји.

По познијем предању, икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму заједно са патерицом Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице. 

Посетиоци ће моћи да виде и по многима најлепшу икону Христа Пантократора, ремек дело византијског сликарства, датираној у 1260. годину, као и чувену икону Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, коју ико-нографске појединости опредељују у 15. столеће.

На изложби ће моћи да се види и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија Трећег Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата и другог драгог и полудрагог камења.
За хиландарско братство је овај чин био од великог значаја, будући да је дотадашња пракса на Атосу приликом постављања новог игумана манастира подразумевала његов одлазак на цариградски двор због потврде коју би добио од самог цара.

Биће приказана и реплика Патерице Светог Саве Освећеног, коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.

Свето предање каже да је пре своје смрти Сава Освећени одредио да се његов штап – патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах "царског рода" који ће узети његову патерицу.

Посетиоци ће на изложби моћи да виде и Карејску типику - препису из прве четвртине 13. века, оснивачком акту, којим су прописана и правила поста и богослужења Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплику Иконе Богородице Тројеручице, паладијуму све Српске земље, а била јој је посвећена и катедрална црква у Скопљу.

Потписан меморандум: Оснива се Српски православни универзитет Свети Сава (ВИДЕО)

Свето предање нас учи да је припадала Светом Јовану Дамаскину, чија се одсечена десница исцелила после молитве пред њом.

Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, а доцније је извесно време била и у манастиру Студеници, одакле је на чудесан начин, 1661. године доспела на Свету Гору, пред манастир Хиландар.

Икона Богородице Тројеручице налази се у наосу главне манастирске цркве у проскнитару уз источну страну југозападног стуба, крај игуманског трона.