Бивши председник Црне ГореМило Ђукановић, човек који ће остати упамћен по томе да је покушао да уништи Српску православну цркву у Црној Гори и манастир Острог упише у катастар, али је на томе "сломио зубе" и пао са власти, "отворио је душу" у вишесатном интервјуу уочи 20 година од независности Црне Горе, односно од распада заједничке државе са Србијом.
Говорио је како нико од међународних фактора није подржавао независност Црне Горе, али се Подгорица припремала и стварала "критичну масу подршке обнови независности Црне Горе у црногорској јавности".
И док је причао као се борио да (са)купи гласове, присетио се и речи Стива Хенкеа, америчког професора, специјалисте за финансије, који га је саветовао: "Мораћете да пређете преко једног високог моста испод којег је набујала река. Ако паднете, нико вас неће претерано жалити, ако пређете преко тог моста, сви ће вас дочекати као да су једва чекали да вас виде".
Тако је Мило, користећи метафоре, причао о великом борби за независност, а и птице на грани знају да је једва, уз сва разна средства, намакао 55,5 одсто гласова, те и данас добар део државе окреће главу ка Београду. Јер, природне и братске везе је тешко покидати.
"Верујем да је великосрпски национализам био окидач који је довео до ратова на простору екс Југославије и којима је окончана југословенска политичка криза", рекао је у свом маниру Ђукановић.
Како је рекао, "када су власти у Београду схватиле да је Југославија изгубљена, у ходу су се престројавали на нову платформу".
"Ако више нема Југославије, онда ћемо покушати да на њеним рушевинама изградимо велику Србију. Црна Гора је у том метежу, захваљујући неискуству и заслепљеношћу југословенством, пропустила да на време региструје ту промену и мислим да је то у значајној мери условило почетна несналажења и неке погрешне одлуке. Свих тих грешака и заблуда смо се брзо ослобађали, али су последице остајале. Моје грешке су моје, ја сам их свестан и због тога сам се, већ 2000. године у Цавтату, извинио и Хрватској и хрватским грађанима", посипао се пепелом Ђукановић, говорећи о његовим ранијим ставовима о нападу на Дубровник.
Рекао је да "није срећан због таквих изјава".
Са завршетком НАТО бомбардовања сматрао је "да нема више места лажној нади да се ствари могу поправити".
"Имали смо нови рат који Слободан Милошевић покреће потпуно ирационално против најмоћније алијансе у историји човечанства - НАТО савеза, само зато да би на платформи сукобљавања са међународном заједницом мобилисао подршку домаће јавности", рекао је за телевизију Е.
На питање да ли се током политичке каријере макар једном питао шта ће му све ово, рекао је: "Не једном, а не ни превише пута".
Говорио је и о разликама између њега и некадашњег председника Црне Горе Момира Булатовића.
"Део наших разлика је био и у нашим личностима. Ја сам увек био склонији тврђим политичким формулацијама. Он је, како сам размишљао касније о њему, ипак био безрезервно везан за Југославију, да не буде грубо, на начин који је недовољно сагледавао интересе Црне Горе. Он је био искрено привржен идеји Југославије без предуслова и без алтернативе", рекао је Ђукановић.
У интервјуу је хвалио словеначког политичара Милана Кучана, а лепо је причао и о Фрањи Туђману.
"Црна Гора није имала таквог ослонца за доношење веома тешких одлука, јер се тада прилично изненада, револуционарно, на њеном челу нашла једна нова генерација људи, без довољно, не само политичког, него и животног искуства. Мислим да је у томе добар део разлога за одређене грешке које је Црна Гора учинила у тим првим 90-им годинама, током распламсавања југословенске политичке кризе", казао је.
Подсетимо, Ђукановић је био тада део те нове генерације људи "младих, лијепих и паметних", али је касније окренуо ћурак наопако. У међувремену је окренуо леђа и свом блиском сараднику Светозару Маровићу, који је у Црној Гори осуђен због малверзација, а његово изручење из Србије Подгорица и даље тражи.