Суљо Угљанин – од "вољене Србије" до "фашистичке творевине"

"Ми имамо данас у Србији председника државе који изванредно заступа српске националне интересе. Премијера Дачића исто тако. Вучића, исто тако. И све друге. И тврдим да су изванредни српски лидери и ја им честитам на томе"!

Овако је др Сулејман Угљанин, председник Странке демократске акције из Новог Пазара, својевремено, док је био министар у Влади Србије, без ироније говорио о тада актуелним – председнику државе, премијеру и потпредседнику српске Владе.

Само неколико година касније, пошто га Вучић није примио у нову Владу, Угљанин је променио причу за 180 степени: "Не видим ни једног паметног и нормалног Србина а камоли Бошњака који ће подржати Вучића. Четника подржати после свих злочина је лудост!"

У новембру 2018. године, који дан после избора за Бошњачко национално вијеће на којима је однео победу, Угљанин је раније изречену изјаву о "Вучићу као четнику" допунио оценом да је Санџак окупирана земља од 1912. године" и да статус Сандџака "није решен".

"Задовољан сам што ћемо са више политичких опција делити одговорност и што ћемо заједно победити ту неман, фашистичку творевину државу Србију, која жели да легализује геноцид и злочине као средство освајања територија и решавања политичких питања", рекао је Угљанин на скупу својих присталица у Новом Пазару, праћен покличима "Живела санџачка република", "Суљо, ми те волимо", "Вучићу педеру"...

Другом приликом Угљанин је говорио о "вољеној Србији", признавши да се "залаже за вољену, а не за Велику Србију", и да "вољена Србија" за њега значи да "имамо владавину закона и да се људи осјећају своји на своме".

Јуче је председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин упутио писмо председнику Србије Александру Вучићу и представницима међународне заједнице. Захтева статус за припаднике бошњачке националне мањине у Србији по моделу који је предвиђен за формирање Заједнице српских општина (ЗСО) на Kосову и Метохији.

Угљанин је у писму поновио протеклих година и деценија више пута изнет став да СДА, "као представник Бошњака у Србији, није задовољна положајем и третманом те мањине у Србији".

"Тражимо да у наставку дијалога и имплементацији споразума обезбедите једнака права Бошњацима у Србији по моделу који се тражи за српску заједницу на Kосову", навео је Угљанин у писму Вучићу.

Што се тиче  француско-немачког предлога за решавање косовске кризе, Угљанин је оценио да би "последице са којима би се Србија могла суочити због одбијања овог споразума, а које смо од вас могли чути, попут прекида преговора о чланству Србије у ЕУ, прекид и повлачење инвестиција, те укидање визне либерализације за Бошњаке биле огромне и да оне са собом носе неизвесност и нестабилност".

У маниру "искусног боксера", како воле да кажу једни, а стоматолог др Сулејман Угљанин био је крајем шездесетих година прошлог века активни боксер у Косовској Митровици, или у маниру боксера у нокдауну, уверени су други, тек Сулејман Угљанин се скоро 35 година држи у политичком рингу Србије.

Да је за то време умео да испровоцира – јесте, да је умео да потпали ватру и кризу – јесте. Да је умео да буде кооперативан – јесте и то. Да су његове изјаве севале Србијом и Санџаком као крошеи и директи – јесу. Једино што је, чини се, за то време био сасвим залудан посао, јесте – тражити конзистентност у његовим изјавама.

Тога у ономе што је Угљанин причао за ових 35 година – једноставно нема. Или – има! Само је за утврђивање неког дубљег смисла потребна виша филозофија или виша математика.

Васкрсавао много пута

И још је извесно, сведока је много – Угљанин је устајао у рингу много, много пута када би они који га не познају таман помислили – готов је! Безброј пута, враћао се из чистих нокаута, кад је био сасвим отписан, о нокдаунима и да не причамо.

За све ове године успоставио је, закључак је сасвим лако извести, и још једно правило – једно је причао у улози министра, друго, сасвим супротно кад би бивао изопштен из извршне власти.

Неки, који памте мало дуже од орлова, сећају се добро његовог метеорског успона и продора на политичку сцену Србије, једне изјаве с почетка 90-их година прошлог века и ултиматума тадашњој ЈНА да се хитно повуче из Санџака, са Пештера, иначе ће "мртви војници у ковчезима бити слати низ Рашку и низ Ибар".

Угљанин обрнуо плочу

Тако је, помало заборављени Угљанин, а ни једне његове политичке бомбе није било месецима уназад, изненада је "никао" пре који дан, и то у Приштини где се заједно са посланицима бошњачке и албанске мањинске групе у Скупштини Србије, Енисом Имамовићем и Селмом Kучевић из СДА и Шаипом Kамберијем из Партије за демократско деловање, састао са премијером привремених приштинских институција Аљбином Kуртијем.

На састанку су рекли да су незадовољни положајем Бошњака у Србији и тражили реципроцитет права са Србима на Kосову и Метохији, саопштено је из владе привремених приштинских институција.

А пре само седам – осам година, док је био министар у Влади Србије, Угљанин је био при ставу да је "СДА у значајној мери остварила свој стратешки циљ, јер су Бошњаци интегрисани у државне институције узимањем учешћа у проевропској, демократској влади Србије".

У међувремену, септембра 2021. године Угљанин је поручио да санџачки Бошњаци поштују "српски народ, њихов национални идентитет и њихово право на химну и симболе, али наметање српске националне химне деци бошњачке националности је најгрубљи вид покушаја асимилације у циљу промене идентитета".

"По својој садржини, ова државна химна, односно химна српског народа, представља манифест великосрпске милитантне политике, која искључује све друге народе и која је директан инспиратор злочина геноцида над Бошњацима у БиХ и делимично у Санџаку", рекао је тада Угљанин.

Исте те године, јула месеца, Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина саопштила је да се неће одазвати позиву председника Србије Александра Вучића на консултације о кандидату за председника владе, наводећи као разлог "злочин у Сребреници 1995. године".

"Српска држава Србије"

Новембра 2018. године, Угљанин је у српску политичку терминологију унео нови термин "српска држава Србија".

Пар дана касније, кад су га питали шта је под мислио под термином "фашистичка творевина, а зове се српска држава Србија", Угљанин је имао спреман одоговор. У свом стилу:

 "Под тим појмом подразумијевамо паралелне структуре судства, тужилаштва, полиције, војске, и других служби безбједности у Републици Србији које су од 1990. године до данас одговорне за злочине геноцида и све друге злочине током територијалних освајања на простору бивше СФРЈ", рекао је Угљанин.

 Он је тада изнео и свој политички циљ да "та неман, та фашистичка творевина нестане путем лустрације из ове наше, да кажем, демократске републике Србије".

Угљанин је министар у Влади Србије био од 2008. до 2014 године. Истина, без портфеља, али је у његовој надлежности тада била важна Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја. После годину дана у министарској фотељи рекао је да му је у Београду "изванредно" и да "већ има добре резултате".

Још годину касније, 2010, Угљанин је тадашњем председнику Србије Борису Тадићу доделио златну плакету "за изузетан допринос у остваривању, заштити и унапређењу индивидуалних и колективних права Бошњака у Србији".

Те године или годину касније, Угљанин је за свој Санџак рекао да је то "изразито мултинационална и мултиверска средина која нема никаквих лоших успомена из прошлости, нити има ратних непријатељстава и сукоба".

И, тако је било до 2014. године када није успео да уђе у Вучићеву Владу. Прича о "добром раду" и успесима одмах је заборављена. У међувремену је и председника Тадића коме је недавно уручио златну плакету оптужио да је уз Милошевића крив за доста зла нанетог Бошњацима у Санџаку.

 "Они су уживали слушајући то како неко малтретира Бошњаке и како се ја жалим. Монструозна ствар. Ненормални људи. Према томе од такве Владе се не може очекивати ништа. Аутономија Санџака, изградња специјалних стабилних институција, да се зло спријечи у корјену, то је минимум за ваш и наш опстанак овде. Без тога живота нема“, рекао је Угљанин пар година после напуштања Владе. 

"Лијепа земља" и "зла држава"

 Своје министровање описао је речима како је "упознао ту лијепу земљу, плодну земљу која се зове Србија", али је "упознао и највише зло монструозно на свијету, које се зове држава Србија".

У овој изјави, они који владају Србијом, његови дојучерашњи колеге, већ су од Сулејмана добили епитет – бандити.

Из нешто каснијих дана позната је и његова изјава да Ана Брнабић није бошњачки премијер и да Александар Вулин и Ивица Дачић нису министри који представљају бошњачки народ.

Колико је Угљанин брзо заборавио "изванредне" дане у Београду говори и његова изјава непуну годину дана пошто је престао да буде министар у Влади Србије.

Наиме, јула 2015. године Угљанин је изјавио да ће "уколико Скупштина Србије не усвоји Резолуцију о осуди геноцида у Сребреници свако дете рођено у Србији бити саучесник у том злочину".

Резолуцију је  тада поводом 25 година оснивања СДА Санџака предложио његов  посланички клуб.

"Они које је бирао народ одговорни су данас да усвоје резолуцију којом ће скинути одговорност са свих будућих генерација у чије име је учињен геноцид. Ако се то не учини, онда ће свако дете самим рођењем у Србији бити саучесник у геноциду над Бошњацима", рекао је тада бивши министар у Влади Србије.

Пре него што је постао министар, Угљанин је 1990. године основао Странку демократске акције Санџака. Од 1993. до 1996. године био је у иностранству, највише у Турској, јер је у Србији за њим била расписана потерница. Извештачи из Новог Пазара раних 90- година још се сећају Угљанинових експлозивних конференција за новинаре у једном малој канцеларијици у Првомајској улици у Новом Пазару. И тријумфалног повратка из Истанбула у Нови Пазар.

Тражио повлачење српске војске и полиције из Санџака

Одмах по повратку у Србију, на изборима 1996. године постао је народни посланик. Годину касније, 1997. године одузет му је посланички имунитет и против њега је покренут судски поступак а оптужен је  за сецесију и непријатељску делатност. Процес је обустављен тек 2009. године. 

Крајем 2017. Сулејман Угљанин тражио је повлачење српске полиције и војске из Санџака, тражио је  утврђивање датума расписивања избора за органе Санџака а тада се позвао на нелегални референдум о аутономији из 1991. године који је организовала и спровела његова СДА.

"Тражимо прецизан датум повлачења српске полиције, војске, тајних служби, правосудних органа са терирорије Санџака. Ови наши захтеви су у складу са одлукама Мировне конференције о бившој Југославији у Хагу, када је и одржан референдум грађана Санџака о аутономији. Бошњаци у овој српској држави представљају страно тело", рекао је тада Угљанин.

Захтев је тада образложио тврдњом да се  "на територији Санџака српска војска, полиција, тајне службе и њихови чиновници се понашају монструозно и непријатељски према Бошњацима и цивилном становништву уопште".

"Српска полиција и правосуђе у Санџаку су фашистички пијуни, пијуни оног дела српског народа који су у основи четници и који желе да протерају све што им Русија нареди, да овде не остане ниједног нормалног Бошњака, Албанца, Србина и Црногорца", рекао је још Угљанин.

Јула 2018. године Угљанин је у јеку предизборне кампање за БНВ још једном шокирао Србију изјавом о признању Косова.

"Ми кад би били држава ја бих данас признао Kосово. Али, нисмо држава“, рекао је Угљанин.

Следила је још једна серија оптужби на рачун Србије.

"Србија није расветлила ни један од злочина над Бошњацима у последњих 28 година. Актуелни председник Србије Александар Вућич је инсипратор злочина над Бошњацима у Сребреници у Санџаку и на Kосову, изјавама 100 Бошњака а једног Србина", рекао је Угљанин.

Што се Косова тиче, Сулејман Угљанин честитао је својевремено Хашиму Тачију и Аљбину Kуртију "независност" тзв. Kосова, које у саопштењу назвао "република Kосово".  У својој честитки, Косово је оцено као  "државу у којој сви грађани имају једнаке шансе за пуну афирмацију и интеграцију у друштво".

Превртљиви Суљо и "демократско Косово"

"Косовска веза" иначе прати Угљанина кроз добар део политичке каријере. Поред осталог, делегација БНВ на челу са Угљанином присуствовала је почетком 2017. године у Приштини академији о животу и делу Шабана Полуже и Мехмета Градице. Угљанин се тада сусрео са Тачијем, о Косово је говорио као о "демократској држави која поштује људска права". Александар Вучић, тада премијер Србије, рекао је  после тога да су Угљанинови ставови показали да је његова одлука да лидер СДА не уђу владу – исправна. Неколико година раније, Угљанин је, док је још био министар, у центру Новог Пазара поставио таблу са ликом Аћиф ефендије кога су 1945. стрељали партизани као народног непријатеља.

У априлу 2019. године одборници СДА у Скупштини града Новог Пазара напустили су заседање јер је са дневног реда скинут предлог да неке од улица у овом граду добију име Адема Демаћија, Ибрахима Ругове, Шабана Полуже и Аћиф ефендије те још неких чланова сјеничке конференције.

Остало је забележено да је 2016. године један од Угљанинових најближих сарадника предводио делегацију од 50 студената чланова СДА која је у Преказу код Дренице обишла меморијални центар "Адем Јашари". Угљанинов сарадник тада је посетио и гроб Шабана Полуже. После посете гробу Полуже, овај Угљанинов изасланик рекао је да су Срби на Косову били – агресори.

Шабан Полужа и Мехмед Градица били су команданти организације "Бали комбетар" чији су чланови познати као балисти. Реч је организацији која је током окупације Југославије у Другом светском рату радила на стварању "велике Албаније" од делова територије Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке.

У почетку су са силама Осовине сарађивали тајно борећи се против НОВ, да би се после пада Италије отворено ставили у службу нацистичке Немачке. Полужа и Градица убијени су у сукобу са партизанима у Дреници 1945, а разбијање балистичких снага трајало је све до 1951. године.

И Стефана Немању називао злочинцем

Такође, једном, кад није био министар у Влади Србије, сећају се неки који дуже памте, Угљанин је изјавио и да је "Стефан Немања ратни злочинац и да је погрешно по његовом имену називати школе". Угљанинје тада изнео и тезу да је Стефан Немања "аутор платформе за злочине по којој су касније деловали Ратко Младић, Радован Kараџић и Дража Михаиловић".

Само две године по напуштању министарске фотеље Угљанин је изнео и захтев за "долазак УН снага у Санџак" уз тврдњу да је, ако се "настави са оваквим односом према Бошњацима", и "рат близу".

Изјаву о интеграцији Бошњака у српско друштво дату за време док је био министар, тада је ревидирао оценом да је "ситуација у Санџаку јако тешка, да нико није запослен, велика су отпуштања, школе немају грејања, поплаве се догађају два пута годишње, јер се не чисте корита река, а - расвета је лоша“.