Србија и Балкан
Испловио хрватски захтев о цртању нове границе са Србијом: Међаш на Дунаву камен спотицања Београду
У питању је 145 километара границе на Дунаву. Србија се држи међународног права да је граница на половини реке, а Хрватска хоће другачију поделу и део наше територије. Историчар Срђан Граовац поручује да притисцима из Загреба, ЕУ шаље поруку да је незадовољна политиком Србије
Јасно је као дан да ће Загреб првом приликом, питање границе између Србије и Хрватске на Дунаву, покренути у Бриселу, а као препреку на европском путу Србије.
У питању је 145 километара границе, од улаза из Мађарске до Бачке Паланке, а за Хрватску су "спорна" два речна острва - Шаренградска ада и Вуковарска ада. Што се Србије тиче, све је јасно, према међународном праву, граница иде на половини реке, што је сада случај.
Хрватска сматра да она треба да буде успостављена по "катастру", јер је Дунав мењао ток, а према њиховој карти 11.000 хектара српске територије је "хрватско". Хрватска жели да се граница утврди према рубним деловима катастарских општина, али према евиденцијама које воде хрватски органи.
За Србију је питање разграничења решено још 1945. године Законом о установљавању и устројству Војводине.
Но, недавно је премијер Хрватске Андреј Пленковић, говорећи уочи недеље Хрвата ван Републике Хрватске рекао да је "положај хрватске мањине у Србији осетљив и комплексан, те да треба инсистирати на томе да Хрвати имају гарантовано посланичко место у Скупштини Србије".
"Друго је да се реше резидуална питања, пре свега питања ратних злочина, питања несталих, решавање питања границе између две земље", рекао је Пленковић за ХРТ.
Да би се дошло до компромиса, 2001. године формирана је Међудржавна дипломатска комисија. Одржано је девет седница, а последња 2011. године. Касније се ово питање није пуно помињало, а из Хрватске је на интересовање из Србије стизала информација да су њихови експерти заузети око ангажмана тада нове чланице Хрватске у ЕУ, та да сада немају времена да се баве овим питањем. Али, оно је сада опет испливало и можда ће се решавати међународном арбитражом.
У Европској унији постоји Декларација о промовисању европских вредности, према којој решавање граничних питања не сме да буде кочница у евроинтеграцијама, али је тешко поверовати да ће се ово правило поштовати када је у питању Загреб.
"Граница на Дунаву је свакако најкомплексније питање, будући да хрватска страна инсистира на границама катастарских општина које су дефинисане у 19. веку, без обзира на то што је силама ерозије Дунав мењао ток. У питању је амбиција Хрватске да овлада територијом Србије од више од 11.000 хектара на левој обали Дунава", рекао је Старовић за ТВ Пинк.
Навео је да нема дилему да ће Хрватска питање границе подићи на највиши ниво када то буде најмање повољно за Србију и да се неће устручавати да ратификацију приступног споразума Србије са Европском унијом услови територијом Србије.
"Да ли ће им то поћи за руком или не, видећемо. Словенија је покушала да услови пријем Хрватске 2013. године, па им је сугерисано да то, ипак, није могуће. Али видимо да, када је та политичка воља толико изражена, да Бугарска може да блокира Северну Македонију годинама уназад", рекао је Старовић.
Нагласио је да је за Србију неприкосновен опште прихваћени тзв. "принцип талвега" који предвиђа да се, када је граница између две независне државе дефинисана међународном пловном реком, каква је Дунав, граница протеже средином матичног тока, односно средином реке.
"То значи, посматрано низводно, да све што се налази лево или источно у односу на средину матичног тока Дунава представља недвосмислено суверену територију Републике Србије и то је нешто од чега не можемо и не смемо одустати. Дунав је мењао ток у односу на време са почетка 19. века. Катастарске општине нису сравњиване, иако је постојала обавеза још у време социјалистичке Југославије да суседне општине прилагоде територије својих катастарских општина. То није учињено и као последицу тога сада имамо те захтеве Хрватске", рекао је Старовић.
Указао је да је амбиција хрватске стране да овлада стратешки важним речним острвима - Вуковарском адом и Шаренградском адом, како би на тај начин пресекли ток Дунава.
"И довели нас у ситуацију да, рецимо, наше јединице речне флотиле не могу да исплове из Новог Сада и оду према Бездану уколико немају сагласност наше суседне државе", рекао је Старовић.
Историчар Срђан Граовац рекао је за РТ Балкан да Хрватска жели преко ових притисака да оствари своје интересе, који чак нису ни везани за границе, него више за загарантовано посланичко место за представника хрватске мањине у Србији.
"Притисци из Хрватске су одраз незадовољства ЕУ политиком Србије. То је порука да притисака може бити, али и не мора. Многе земље су притискале друге на европском путу, Словенци су то радили Хрватима, Хрвати нама. Можемо очекивати и од Бугарске по питању границе, али и рецимо историјских термина око Македоније. Када је у питању Хрватска, ако ЕУ каже да буде притисака, биће, ако не каже, неће их бити. Хрватска беспоговорно слуша шта каже Брисел за разлику од Србије", навео је Граовац.
На питање о томе како ми можемо да маневришемо на европском путу, уз претње које стижу из Европске уније и уз приоритет да очувамо национални и територијални интегритет, односно Косово и Метохију, Граовац је рекао да ми немамо луксуз да се одрекнемо европског пута због економске зависности.
"Уколико се одрекнемо, улазимо у конфронтацију са ЕУ што нам не иде у корист. Зато водимо политику неутралности, да очувамо пријатељства са Истоком и Западом. Морамо да градимо појединачно јаке односе са Немачком и Француском, што и радимо", истакао је и додао да Загреб ради како они кажу, те подсетио да су се одрекли Хрвата у Босни и Херцеговини.
Истакао је да маневрисати на овај начин није лако, али да председник Србије Александар Вучић успешно води ту политику, те указао да прича о границама долази после посете делегације Србије Кини и након што је лидер САД Доналд Трамп поделио интервју председника Вучића.
Live
