
ЕУ интеграције Србије: Ко (не)ће тражити признање независности "Косова"

Студенти у блокади у Меморандуму о Косову и Метохији навели су да је јужна покрајина неотуђиви део Србије, али се нису јасно изјаснили о условљености нашег европског пута признањем лажне државе. Ни политичари не желе да се изјасне о ЕУ интеграцијама Србије, а из угла питања Косова и Метохије.

Но, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен својевремено је у Београду рекла да "де факто признање независности Косова заправо значи спровођење споразума договореног у Охриду".
"О чему се ради – о спровођењу Охридског споразума који предвиђа различите кораке који укључују признање косовских докумената и институција од стране Србије, и што иде уз оснивање Заједнице српских општина, то треба да реализује Косово", рекла је Фон дер Лајенова и додала да би то "утрло пут нормализацији односа Србије и Косова што је неопходан предуслов за европски пут".
Подсетимо, Охридски споразум од 27. фебруара 2023. године, између осталог, предвиђа да ће "стране развијати нормалне, добросуседске односе једна са другом, да ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате". Такође, наводи се да ће се "обе стране руководити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно онима о сувереној једнакости свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији".
"Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих две не може представљати другу на међународном плану или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова ни у једној међународној организацији. Ниједна страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају, напредак друге стране на њиховом путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга", пише у члановима 4 и 5 Охридског споразума који су најспорнији део документа.
Стране ће, како се наводи у споразуму, "разменити сталне мисије и оне ће бити успостављене у седишту одговарајуће владе".
Mnogo puta pitano, toliko puta odgovoreno, ali je očigledno potrebno ponoviti još jednom: Evropska Unija ne traži od Srbije priznanje Kosova kao formalni uslov za članstvo, ali nije isključeno da neka od članica EU može zatražiti priznanje kako bi ratifikovala članstvo Srbije.
— Dragiša Mijačić (@DragisaMijacic) May 17, 2026
Поглавље 35 је, када је у питању европски пут Србије, је поглавље свих поглавља и односи се на Косово и Метохију. Званичан назив му је Поглавље 35 – остала питања "Нормализација односа између Србије и Косова", а заправо значи да се од наше земље тражи да призна независност лажне државе уколико жели кроз бриселска врата.
Сада Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента за Поглавље 35 (које је проглашено за тајно кад је допуњено Бриселским и Охридским споразумом) упозорава да ће од Србије бити тражено и ФОРМАЛНО признање.
"Много пута питано, толико пута одговорено, али је очигледно потребно поновити још једном: Европска Унија не тражи од Србије признање Косова као формални услов за чланство, али није искључено да нека од чланица ЕУ може затражити признање како би ратификовала чланство Србије", написао је на Иксу.
А које земље би могле формално да траже признање? Па, СВЕ чланице ЕУ које признају лажну државу, а има их 22, од укупно 27 земаља ЕУ.
То су:
• Немачка
• Француска
• Белгија
• Холандија
• Аустрија
• Бугарска
• Хрватска
• Чешка
• Данска
• Естонија
• Финска
• Мађарска
• Ирска
• Италија
• Летонија
• Литванија
• Луксембург
• Малта
• Пољска
• Португалија
• Словенија
• Шведска




