"Земља" безакоња: Има ли силе која од албанског терора може спасити Србе на Космету

Случај Мирослава Гуџића, Србина из Добротина који је прекјуче пребијен у Дому здравља у Доњој Гуштерици - а батине је добила и медицинска сестра која је покушала да заштити Мирослава – савршен је показатељ, огледало у којим условима живе Срби на Косову и Метохији.

Наш избор

Да ли ће Резолуција о осуди злочина над Србима на КиМ на дневни ред Скупштине или у фиоку

После безазленог проблема у саобраћају, група Албанаца пратила је Мирослава до Дома здравља у Доњој Гуштерици, где је несрећни човек покушао да се склони, да се спаси од батина.

У Дому здравља без икаквих скрупула напали су човека, тешко га испребијали, напали су и пребили и медицинску сестру, и најгоре од свега, нема информација да је неко од њих ухапшен, да ће бити под истрагом, да ће трпети санкције.

"Ничим их нисам изазвао, напали су ме и пребили само зато што сам Србин", изјавио је после батина, из болничког кревета, пребијени човек.

Напад на Мирослава догодио се само месец и по пошто је на прелазу Бела Земља нападнут и пребијен Бојан Здравковић, Србин из српске енклаве Паралово на Косову и Метохији.

Бојан је нападнут и претучен, касније везан лисицама, када је са тешко болесним, дементним оцем кренуо у централну Србију по лекове. Проблем је био што је без овлашћења управљао возилом свога стрица, а када је тзв. косовским полицајцима покушао да објасни да иде по лекове, да је возило стричево, да их замоли за помоћ, уследили су шамари, везивање лисицама, псовање "српске мајке" и "свега српског".

У истом инциденту Бојан је попрскан бибер-спрејом, његов болесни отац оборен је на земљу и такође везан, а од тада до данас није стигла вест да је против виновника инцидента, тзв. косовских полицајаца покренут некакав поступак, да је неко од њих кажњен.

Инцидент на Белој Земљи само је један у низу чије жртве су Срби. Током прошле 2025. године, на Косову и Метохији забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената у којима су Срби пребијани, псовани, малтретирани, хапшени. За последње четири године, таквих напада на српску заједницу на КиМ било је 700, по један сваки други дан.

Подсећања ради, на Бадњи дан, 6. јануара 2023. у Готовуши крај Штрпца, припадник тзв. КБС Азем Куртај пуцао је из пиштоља на групу Срба који су из шуме носили бадњаке, и то им је тог празничног јутра била једина кривица, те ранио двојицу дечака.

Наш избор

Годишњица напада на аутобус "Ниш-експреса": Од злочинаца и убица ни кајања ни жаљења

До дан-данас, а од тада су прошле три године и четири месеца, нема са Косова и Метохије вести о казни за Куртаја. Он је после напада на децу ухапшен, првобитно је осумњичен за "убиство у покушају", али је убрзо његово дело квалификовано као "изазивање опште опасности", а нападач који је у делу албанске јавности одмах добио статус хероја, убрзо је пуштен да се брани са слободе.

На слободи је и данас.

Десетог фебруара ове године мушкарац албанске националности упао је у двориште амбуланте у Добротину код Липљана, исписао графите "УЧК", а затим у дворишту вртића псовао и вређао запослене Србе и, ваљда и децу у вртићу.

Месец раније, такође Албанац, пуцао је у Дечанима на Дејана С. и Радована М. Почетком марта, тзв. косовски полицајци пресрели су у Лепосавићу Војина Милојевића (18) убацили га у возило и пола сата тукли и малтретирали.

Војинова кривица била је што се усудио да на улицу изађе у мајици са натписом "С вером у Бога, Косово је Србија".

За само десетак дана фебруара ове године, у Скуланову код Липљана два пута је оскрнављен гроб недавно преминулог Ивице Талића. На гробу је порушена ограда, однета је српска застава.

Овакви инциденти на Косову и Метохији, годинама уназад, од 1999. су готово свакодневица. Напад на Србина на Космету више скоро и да није вест.

"То је наш живот на Космету. Стални страх шта ће се десити, да ли ће нас неко пресрести, да ли ће неко пресрести и напасти нашу децу кад иду у школу или се враћају, да ли ће нас зауставити патрола на Бистричком мосту, претресати, малтретирати... Кад се ујутру обучемо, загледамо на себи, на деци мајице, да немају случајно неки знак на ћирилици, црвену или плаву боју, неки натпис који би могао бити повод да нас полиција заустави, пребије. Пазимо да по градовима, на улици, не проговоримо гласно, да не изустимо неку реч на српском, јер би и то могао бити повод за напад, за батине", каже за РТ Балкан Србин из једног од гета јужно од Ибра, анонимно наравно, због страха како би његове речи могле бити протумачене.

Каже, терор над Србима овде је константан, само се начини спровођења мењају. Некад су то батине, малтретирања, хапшења, други пут притисци да се прода кућа или земља, рушење гробаља, скрнављење гробова тек преминулих.

Стална хапшења, оптужнице, пресуде као начин да се Срби држе у страху.

"Нема овде од тога предаха, ни дана ни сата, ни минута. Са тим се овде живи, са тим леже, са тим устаје. Препуштени смо сами себи, нема пресуда за нападе на нас. Албанци су се, рекао бих, протеклих година посебно осилили, сада не презају више ни од чега. Једино што нама преостаје јесте да трпимо, а када дара пређе меру да се селимо. Некоме у Србији може се учинити да су то спорадични инциденти, али није тако – они су само део једне опште атмосфере. Београд на све то реагује саопштењима, од саопштења никакве вајде, кажу да ће обавестити међународну заједницу, обавесте је, али ни од тога нема користи. Имам осећај да међународна заједница брине за права Срба на КиМ као за лањски снег. Нама једино остаје да се питамо – има ли силе која нас може заштитити од терора, од ове атмосфере страха, од живота без живота, али одговора на то питање нема, нити га има на видику", каже наш саговорник.

И док Албанци на Косову и Метохији, да ли у униформи, да ли обични цивили – нападају, пребијају, малтретирају, пљачкају Србе, скрнаве цркве и гробља, у затворима расте број – ухапшених Срба.

Пре 27 година НАТО бомбе засуле Сурдулицу: У једном дану страдало шесторо чланова породице Милић

Тако је Фонд за хуманитарно право из Приштине недавно објавио да су прошле године на Косову и Метохији вођени кривични поступци у 50 предмета против 154 лица, Срба наравно, оптужених за наводне ратне злочине. Само током 2025. Специјално тужилаштво тзв. Косова подигло је 15 нових оптужница, а донето је и десет пресуда против углавном Срба за "ратне злочине".

Од почетка 2026. осуђени су Срђан Лазовић, Махмуд Алидемај, Душко Арсић, Зоран Костић и Драган Миловић.

"Просто речено, осећај је такав, да данас на Косову и Метохији нема Србина који не стрепи од хапшења. Неко је био на барикадама, неко на протестима испред зграда СО на Северу, неко се замерио са комшијом Албанцем, неко није позитивно одговорио на захтев Албанаца да прода кућу, њиву, неко се попреко погледао са Албанцем на улици... Буквално, сваки дан када изађемо из куће, питамо се хоћемо ли се и вратити или ће нас неко ухапсити, оптужити за нешто. То што је човеку савест мирна, што зна да ништа лоше није урадио овде не вреди ништа. Овде су довољна два сведока, две измишљене изјаве да завршите на вишегодишњој робији. Да добијете доживотне казне затвора као они несрећници из Бањске", каже наш саговорник.