Србија и Балкан
Дрецун: После сваких избора институционална криза на КиМ се све више продубљује
Карактеристике Куртијевог политичког деловања су националистичко-популистичка реторика деловања, као и великоалбански национализам, популистичко деловање, које почива на причи о суверенитету, оценио је председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун
После сваких избора институционална криза на КиМ се све више продубљује, оценио је председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун наводећи да су институционалне кризе једна од карактеристика деловања Аљбина Куртија.
Како је навео, Курти и Самоопредељење не могу да направе коалицију, односно не желе да направе коалицију са неком од три референтне албанске странке и због тога не могу да имају двотрећинску већину када је то потребно.
"Аљбин Курти апсолутно не размишља ни о каквој могућој сарадњи са Српском листом, на страну то што Српска листа сигурно са њим не би сарађивала, али и ту губи један део могуће подршке", рекао је Дрецун за Танјуг.
Он је навео да Курти гради оптимизам на томе што је на Косову и Метохији велики проценат младих до 25 година, као и што има велики број Албанаца у дијаспори, које сматра за своје бирачко тело.
"Које су две кључне карактеристике Куртијевог политичког деловања. Прво, то је националистичко-популистичка реторика деловања. Великоалбански национализам, популистичко деловање, које почива на причи о суверенитету. То је прича везана за наводни суверенитет, за борбу против организованог криминала, корупције, за изузетно оштар однос према Београду, за терорисање српског народа и то је по мени прилично прихватљиво и можда најприхватљивије управо тој младој албанској генерацији и популацији оних Албанаца који се налазе у дијаспори", оценио је Дрецун.
Подсетио је да је Курти одвојио новац да плати авионе, за оне који желе да дођу да гласају, као и да је омогућено гласање у 34 државе.
"Он покушава да добије што је могуће већи број гласова и зато појачава терорисање. Стално прави неке инциденте, мада не знам где више проналази начине за терорисање Срба да би придобио те гласове", рекао је Дрецун.
Навео је да проблем представља и што нико не може да обезбеди двотрећинску већину потребну за избор тзв. председника.
"Он може да формира већину после избора, да формира такозвану владу, али је питање шта ће са избором такозваног председника. Они имају она три круга гласања. У прва два мора да има двотрећинску подршку оних који су у парламенту. Ако не направи коалицију са неком од албанских странака које би имале потребних двадесетак мандата, питање је да ли може нешто да уради ту", казао је Дрецун.
Оврнуо се и на појаву оптужби за наводне ратне злочине Срба од стране привремених власти у Приштини, оцењујући да Приштина тако води једну прљаву игру.
"Чини ми се да што се више приближава доношење одлуке у специјализованом суду за злочине ОВК, да ће све већи притисак бити од стране Приштине према нама због те њихове приче да је наводно почињен геноцид", закључио је Дрецун.
Live
