Србија и Балкан
Видовдански дух и косовски завет: Зашто се непријатељи Срба плаше данашњег празника
Косовска битка, први у низу запамћених судбоносних догађаја који су се десили на овај дан, уткана је у колективну свест српског народа. Ваљало би подсетити и на то да је пре 87 година, поводом педесет година од Косовске битке, Николај Велимировић написао да ниједан "хришћански народ нема у историји својој оно што има српски народ, нема Косово". Како су Албанци покушали да "победе" кнеза Лазара и зашто у томе никада неће успети?
Српска православна црква (СПЦ) обележава Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године. Видовдан, као црквени, народни и државни празник многи обележавају као тужну националну светковину.
Косовска битка, први у низу запамћених судбоносних догађаја који су се десили на овај дан, уткана је у колективну свест српског народа. Иако је, како би историчари рекли, то био сукоб између војски са значајним последицама, значај Косовске битке превазилази оквире историје, aли представља и историјску вододелницу: догађаји се деле на оне пре и после ње. Косовска битке и опредељење кнеза Лазара за царство небеско дали су Косову и Метохији српски идентитет. Ваљало би подсетити и на то да је пре 87 година, поводом педесет година од Косовске битке, Николај Велимировић написао да ниједан "хришћански народ нема у историји својој оно што има српски народ, нема Косово".
И зато не чуди то што Албанци, као и Турци настоје да прекроје историју, нарочито онај део који се тиче Косовске битке. Тако је пре 11 година у склопу комплекса Муратово турбе у селу Мазгит код Приштине уприличена церемонија сећања на султана Мурата.
Професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Универзитету Улудаг у Бурси, нагласио је да су у Косовском боју османске снаге нанеле велики пораз српској војсци и другим хришћанима.
Према његовој верзији историје, иницијатор битке био је српски кнез Лазар који је "окупирао руднике злата и сребра на Косову".
Овакав албански потез не би требало нимало да чуди: кнез Лазар није дао Косовски завет у своје и њихово већ га је дао у своје и у име целог српског народа.
За оне који се нису определили за Косовски завет, за њих је тло Косова и Метохије парче територије. За оне који су положили завет Косово и Метохија је много више од територије и не може се ни за шта трампити, а све који то покушају стићи ће Лазарева клетва.
Албански терористи против кнеза Лазара и косовских јунака
Албански научници, политичари и данашњи лидери врло добро разумеју величину и значај Косовске битке, кнеза Лазара и косовских јунака.
У покушају да "увере" да су Срби дошљаци и окупатори јужне српске покрајине учествују сви, од албанских научника, преко политичара, па све до екстремиста.
Зато, док с једне стране покушавају да прекроје историју не би ли затрли трагове моћне српске средњовековне државе са српским Косметом у средишту, с друге стране одлучно кидишу на све оно што сећа и слави кнеза Лазара, косовске јунаке и Косовски бој. Мало коме је пошло за руком оно што је њима: да на прагу 21. столећа, пред очима цивилизованог европског света, између осталог, православну цркву претворе у тоалет, ритуално да "вешају" споменике и у њих да пуцају из ватреног оружја.
Једна од оскрнављених светиња је Црва Светог Јована Претече у Самодрежи код Вучитрна, у којој је, према предању, кнез Лазар уочи Косовског боја причестио своје витезове, а након битке, каже предање, ту је био и гроб Милоша Обилића. Ова црква, 1999. године, изнутра је запаљена и оштећена, а затим претворена у депонију и јавни тоалет за ученике оближње албанске школе. На Видовдан, пре 17 година, албанске власти у Гњилану су уклониле чесму посвећену витезовима кнеза Лазара која се налазила у центру града.
Ритуално уклањање је изведено булдожерима, а "церемонији" су присуствовали представници тадашње локалне власти и маса одушевљеног албанског народа.
У Гњилану је 1999. године, поводом 600 година од Косовске битке, постављен споменик кнезу Лазару.
Уклоњен је након што су НАТО трупе стигле на КиМ, тако што му је "стављена" омча око врата, затим је закчен за камион и срушен са постоља. Неколико хиљада Албанаца, у присуству припадника КФОР, прославило је овај "чин" пуцњима из ватреног оружја и весељем.
Страдала је и Црква Светог кнеза Лазара у Пискотама у Ђаковици. Светиња се нашла на мети албанских вандала 1999. и 2001. године, али је током мартовског погрома 2004. заједно са околним гробљем потпуно уништена.
Тешка судбина задесила је и цркву са звоником посвећену Светом кнезу Лазару у селу Кош у општини Исток: након доласка италијанских снага Кфора врата цркве су разваљена, унутрашњост демолирана, а екстремисти нису поштедели ни камене крстаче и надгробне споменике на старом гробљу. У истој општини, јуна 1999, опљачкана је и запаљена црква Лазарица у селу Белица. Спомен-обележје на Газиместану, попришту Косовског боја, минирано је и оштећено августа 1999. у присуству британских снага Кфора.
Подсетимо, 28. јуна 1999. године, након што су НАТО трупе ступиле на КиМ, на Газиместану се завијорила албанска застава. А у годинама након једностраног проглашења независности лажне државе чули су разни предлози: од тога се "Албанцима који су погинули у Косовском боју" подигне споменик, до тога да општина Обилић организује обележавање годишњицу Косовке битке на Газиместану.
Аљбин Курти није ништа мање одлучан у намери да се "обрачуна" са кнезом Лазаром, Косовском битком и косовским јунацима, али и Србима из свих делова Косова и Метохије, централне Србије и региона који 28. јуна пристижу на Газиместан да би присуствовали парастосу косовским јунацима. Стога не изостају хапшења, претреси, металне препреке на путу до споменика, припадници тзв. косовске полиције наоружани до зуба, одузимање тробојки, шајкача, мајици, налепница и значки...
На Видовдан, кажу, све се види.
Live
