Сретење: Да живимо у миру, у уставним границама своје земље

Између чекића и наковња у геополитичким приликама, у преломним годинама светске историје, војно неутрална, политички окренута европским интеграцијама а једина у тим интеграцијама која није увела санкције Русији, под све снажнијим притисцима да прихвати француско-немачки план о "решењу" косовског питања, са 6.834.326 становника у матичној држави, Република Србија данас обележава Сретење, Дан државности.  

Установљен 2001. године, национални празник чува историјско сећање на два догађаја: збор у Орашцу 1804. када је подигнут Први српски устанак и доношење Сретењског устава 1835. у Крагујевцу.

На ове догађаје треба да будемо поносни, слажу се саговорници РТ Балкана са којима смо разговарали о томе шта би пожелели Србији на дан државности и како виде његов значај данас.

Књижевник Матија Бећковић на питање о жељама Србији на дан националног празника одговара лаконски.

"Пожелео бих Србији да буде краљевина рођена у Орашцу, а не република која се родила у Јајцу", уз осмех одговара на питање РТ Балкана.

Музичара Нелета Карајлића, због легендарне песме "Дан републике" коју је изводио безброј пута са бендом "Забрањено пушење", новинари неретко зову 29. новембра, на дан бивше републике СФР Југославије. Уочи овог дана републике, у изјави за РТ Балкан мало у шали, а мало у збиљи, обећава да неће написати песму о Сретењу.

"Јер обично песме које напишем имају неку врсту разочарења код главних јунака као што је то случај са песмом 'Дан републике'. Тако да је боље да Сретење остане без мог коментара у том смислу. Нека га за неког више оптимистички настројеног, ја сам углавном весели песимиста", каже Неле Карајлић.

Србији би пожелео оно што, како истиче, мање или више сваки човек на свету сад жели један другом.

"А то је мир, јер је сад потпуно јасно да је напетост дошла до краја и да сад све зависи од људског разума. Оно на шта сам поносан је чињеница да је Сретењски устав из 1835. био један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тада написаних у свету. Србији бих желео да се у будућности чврсто држи тих начела која су написана у Сретењском уставу", истиче познати музичар.

Сретење је један од три датума којим српски народ показује своје јединство и то да је један и недељив, каже историчар Александар Раковић и додаје да су друга два датума Дан Републике Српске, 9. јануар и новоустановљени Дан српског јединства, слободе и националне заставе који се обележава у септембру.

Празник свих Срба, где год да живе

"Важно је да се овај празник обележава на што свечанији начин и да се не устручавамо да такве празнике прослављамо са свим евоцирањем сећања на наше велике успехе током историје и наше велике победе. Јер са Запада нам често сугеришу да се умерено радујемо нашим великим победама, а то не треба да прихватамо. Посебно када је у питању Сретење као Дан државности Републике Србије које је, уствари, по карактеру празник државности свих Срба где год да живе", истиче Раковић.

Сретење симболизује, како додаје, обједињавање неколико најважнијих стубова српског идентитета: државу, цркву, народ.

"Он представља државно-политичко јединство, црквено и јединство елемената државности српског народа, а у те елементе спада наравно и Устав као врло важан. Обележавамо овај празник, али треба му посветити више пажње у јавном простору јер он у себи садржава елементе српског јединства и стубове српског идентитета", напомиње Раковић.

Говорећи о прослави Дана државности и његовој симболици у светлу тренутних политичких прилика, у којима се Западу, према неким мишљењима, веома жури да Србији наметне да прихвати решење косовског питања, са врло мало разумевања за позицију српске стране по питању самопроглашене независности "Косова", Александар Раковић каже да нас традиција Сретења у том смислу обавезује.

"То није нешто што ми хоћемо или нећемо, него морамо. Ми морамо да останемо доследни традицији тог празника и државног и црквеног, а косовско-метохијско питање је питање свих генерација Срба. То није питање које се решава на кратке стазе, то су утакмице које се играју читаве животе генерација. У том смислу не треба да прихватимо никакве притиске са Запада, а такође да не прихватимо немачко-француски предлог", каже Раковић.

Према његовом мишљењу, тај предлог је сасвим неприхватљив јер њиме пристајемо на то да дајемо зелено светло свима редом да могу да признају тзв. Косово иако га ми не признајемо.

"Када обележавамо Дан државности, обележавамо га за читаву територију Републике Србије укључујући и Косово и Метохију и у том смислу сам данашњи дан и празник је добра порука да било какво прихватање разарања територијалног интегритета нити де факто нити де јуре не долази у обзир", истиче Раковић.