
Багери на Газиводама: Враћа ли се Курти на ратну тактику – у порушену кућу Србима нема повратка

На језеру Газиводе на северу Косова и Метохије јутрос су уз јаке снаге полиције тзв. Косова срушен је мотел и плажни бар "Језеро", уз тешку механизацију, багер и камион а простор око мотела ограђен је жутом траком.
Акција је почела дан пошто је истекао рок који је компанија "Ибар Лепенац" дала власницима објекта да "ослободе имовину", иако је по тужби власника за 12. август заказано рочиште пред приштинским судом. У међувремену је породица власника поднела и кривичну пријаву против директора косовске компаније Фарука Мујке, али ни то није зауставило багере.

Прошле седмице, на удару багера, један дан по истеку ултиматума Мујке и без судског решења, нашло се десетак викендица и кућа Срба на обали Газивода. Двадесетак дана раније још неколико кућа. Иако су неке од кућа које су сада на удару изграђене пре бране на Ибру када је формирано језеро Газиводе, директор Мујка новинарима је изјавио да су "према информацијама које су прикупљене, ове куће углавном изграђене током 2019. – 2020. године".
Почеком јула власнима викендица и кућа које Мујка сматра спорним издато је упозорење да су дужни да објекте напусте, да "уклоне све постављене ствари и градње на противзаконит начин" те да "врате имовину у претходно стање".
Машине "косовских" институција није зауставила ни чињеница да су поводом спорних објеката покренути судски поступци, ни тврдње власника појединих викендица или кућа да су земљиште на којима су подигли објекте још 2006. године добили на коришћење, на 99 година, од српског Јавног предузећа "Србијашуме", да су у међувремену уредно плаћали закуп, рачуне за струју, да су сада спремни да закуп плаћају и предузећу које је Приштина основала.
Уз ово, неки од власника изашли су са тврдњом да косовска компанија по косовском закону може земљиште на коме се налазе објекти да изда на закуп корисницима, али...
Док на остатку простора КиМ цвета дивља градња, а више од 300.000 објеката је без икаквих дозвола, експресни излазак багера на терен, рушење српских викендица и кућа на Газиводама није спречила ни чињеница да општина Зубин Поток није дала дозволе за рушење, да рушитељи немају судске налоге, да, по наводима адвоката оштећених породица, нема правног основа за рушење објеката јер власништво пред судом још увек није утврђено.
"Неко је добио десет минута, неко пола сата за исељење. Мени су рекли пола сата, али ја сам се побунио. Деца су ми била ту. Рекао сам им да немам намеру да изађем, а да они слободно руше ако хоће. Тада су ми запретили да ће ме ухапсити и рекли да је боље да изађем него да деца гледају како ме хапсе", испричао је за медије Бранимир Михајловић, власник једне од срушених кућа, додајући да је све од ствари што су имали остало унутра.
Он је објаснио да је кућу почео да зида 2007 године, да је из родног Вучитрна избегао 1999. да је његова кућа у селу Свињаре које се налази између Косовске Митровице и Вучитрна спаљена једном, 1999. године, па за време Мартовског погрома 2004. после обнове, и по други пут, да је плац на коме је подигао кућу добио од "Косовошума"...
Србима из села Чечево којима су двадесетак дана раније срушене куће у међувремену стигли су рачуни на по 2.500 евра за рушење њихових рођених кућа, исте казне, нема сумње, стићи ће и на адресе Срба са обала Газивода којима су срушене куће пре који дан.
"После ових акција Куртијеве полиције и министарстава, компаније 'Ибар Лепенац' а зна се да се на Косову ништа не дешава без његовог знања и наређења, поставља се питање да ли се то Аљбин Курти враћа на ратну тактику, на тактику из времена рата 1999. и Погрома 2004, када су широм косова гореле и рушене на хиљаде српских кућа а према којој у срушену и спаљену српску кућу – нема повратка. Зашто викендице и куће за које сматрају да су нелегално подигнуте не заплене, не закључају, пломбирају и не ставе траке около до окончања судских спорова, зашто их експресно руше, чему журба, осим ако се не ради о обнављању ове тактике", пита саговорник РТ Балкан, један од на Срба са севера КиМ, добар познавалац тамошњих прилика, чији је идентитет познат редакцији.
По његовим речима, после рушења на Газиводама, сасвим се легитимно поставља и питање да ли уклањање објеката Срба има везе са војно-полицијском базом у Горњем Јасеновику која се налази у непосредној близини и Газивода и административне линије са централном Србијом и да ли је циљ да се Срби уклоне из близине те базе.
"Уопште, да ли је циљ да се Срби уклоне из, тако је можемо назвати, тампон зоне према централној Србији, да то буде или празан простор или да се насели Албанцима у некој другој фази. И да се рушењем кућа спречи повратак Срба на те просторе? Све су то питања која чекају одговоре. Да ли рушења кућа и викендица и склањање Срба са тог терена имају везе са објектима на обали језера које су заузеле разне институције и безбедносне службе Косова и да ли ће и те објекте рушити или су за рушење планиране само српске куће", пита наш саговорник.
Док багери раде међународна заједница оличена у амбасадорима западних земаља у Приштини, у међународним мисијама, у изасланицима ћути.
"Када се рушење заврши, када се уклоне српске куће са обала језера, када су уклоне Срби, наступиће статус кво, као што је статус кво наступио и после протеривања стотина хиљада Срба са Косова 1999. године, као што је наступио и 2004. године после Погрома, спаљивања стотина српских кућа. Као што је наступио после забране динара, забране српских докумената, укидања српских институција, после окупације Севера Косова и претварања овог подручја у један велики гето. Наступиће нова ситуација још неповољнија по Србе и тако до неког следећег погрома до неког следећег удара косовских власти на неком другом месту. А нас Срба на Косову и Метохији у међувремену је све мање и мање", каже наш саговорник.






