БРИКС–извештај 2026

Декларација

1. Оно што прво треба приметити, то је да је Декларација усвојена. Како БРИКС одлучује консензусом, поставило се као проблем то што су Иран и УАЕ у веома затегнутим односима који су претили да онемогуће постизање консензуса. Да бојазан није била само апстрактна, потврдио је састанак министaра спољних послова пре око три месеца, који припрема текст за усвајање, када није постигнута сагласност, управо због сукоба ове две државе.

То је решено тако што је изостала тврдња о агресији САД и Израела на Иран, а онда и било каква квалификација војног сукоба између Ирана и држава Персијског залива (па тако и УАЕ). Уопштено је констатовано да на "Блиском истоку/Западној Азији" сви треба да поштују међународне норме и да што пре треба да дође до смиривања.

2. Значајан део је посвећен реформи система УН. То није ново, али је и овога пута то питање издвојено по обиму и пажњи која му се посвећује. Мисли се и на Секретаријат УН и на састав Савета безбедности, и на састав и управљачка права у ММФ-у и Светској банци, и на оснаживање Светске трговинске организације – СТО и постизању ефикасности њених арбитража. Занимљиво је да се захтева без одлагања пријем Ирана у СТО у тренутку када САД буквално хистеришу у свом захтеву за потпуном изолацијом Ирана. Толико о убедљивости Бесента и Трампа.

3. У 140 тачака Декларације нема ни речи о Украјини, нити о Венецуели.

4. Остала је жестока осуда Израела из претходних декларација и у целини су поновљени ставови о неопходности формирања палестинске државе са Источним Јерусалимом као главним градом.

5. Поновљена је формулација да се одбацују као нелегалне и нелегитимне све једностране санкције, укључујући и секундарне. Без навођења ко уводи те и такве санкције, дакле без именовања САД и ЕУ/Британије.

6. Пошто су САД најавиле да на самит Г20 неће позвати Јужноафричку Републику, заузет је став да је арбитрарност око тога ко је, а ко није члан Г20 апсолутно неприхватљива.

7. Изузетно је повећана активност унутар БРИКС-а између два самита, тако да је за годину дана одржано чак нешто више од 400 састанака по различитим телима. Ако изузмемо дане викенда, то је скоро два састанка сваког дана.

Пошто у нашој јавности нема уопште свести о томе чиме се све БРИКС бави (некако се мисли да се лидери сретну једном годишње и да је то све) набројаћу, само примера ради, нека тела и форуме у којима се те активности обављају:

– парламентарни форум, са посебном секцијом жена парламентараца,

– бизнис форум и друго тело као бизнис веће,

– грађански форум, академски, посебне тинк-тенк групе, веће младих, спортска радна група, посебно организовање спортских игара у дисциплинама које нису олимпијске а карактеришу културе различитих народа,

– координација на нивоу министара правде, министара културе, туризма, транспорта,

– група за рад на дигиталним платформама,

– мрежа универзитета, врховних ревизорских институција, израда заједничких статистичких публикација, рад на националним стандардизацијама,

– Нова развојна банка, посебна јединица за питање раста и развоја у области царина и пореза, посебно тело за питање финансијске безбедносне мреже,

– климатска истраживачка платформа, нова инвестициона платформа,

– посебна јединица за јавно-приватно партнерство, за систем плаћања,

– центар за индустријску компетентност, развој сопствених подводних каблова,

– посебна тела за питања хемијске индустрије, фотоволтајки, паметне производње и роботике,

– сарадња у области пољопривреде на нивоу министара,

– центар за развој вакцина и нуклеарне медицине,

– веће за свемир ( забрана наоружавања свемира)

– посебна тела за борбу против: дроге, тероризма, корупције.

Набрајање наравно није исцрпно, али мислим да је сада јаснија слика шта је све под називом БРИКС.

8. Од других заузетих ставова издвојио бих следеће:

– систем осигурања у привреди мора бити ослоњен на институције унутар БРИКС-а (другим речима, империјалним силама имају се избити из руку и те полуге уцена)

– истиче се да је индустријализација и даље кључна за раст,

– уводи се систем праведног коришћења ретких метала; ту се због премоћи Кине осталим чланицама унапред гарантују фер односи,

– у погледу Сирије, захтева се повлачење окупационих снага (то ће рећи Израела),

– код Судана се захтева тренутно примирје, организовање велике помоћи и примена принципа "Афричка решења за Афричке народе",

– Либан, захтев је да се Израел повуче и да одговарају они који су напали снаге УН,

– Куба, захтева се укидање блокаде (али без навођења САД као блокадера).

9. На крају овог дела са поносом издвајам да се Декларација позива на конференцију из Бандунга из 1955. године на којој су усвојени принципи (њих десет) као идејна вертикала садашњег БРИКС-а. Ти принципи су затим 1961. године у Београду уткани у Покрет несврстаних (то сад ја објашњавам, то не пише) и кроз Покрет несврстаних су наставили свој политички живот до појаве много моћнијег савеза какав је БРИКС.

Треба приметити да је наша држава тада била лидер у светским оквирима водеће политичке мисли у свету, пре 65 година, за период у коме ће те идеје дати свој пуни плод у првој половини XXI века. То је право визионарство. Упоредите то са "стратешким путем ка ЕУ".

Ставови лидера

1. Председник Кине Си је имао кратак и изузетан говор. Суштина је у томе да ће се у наредном периоду највише радити на свеобухватном развоју народа и држава које видно поштују мултилатерализам и то тако што ће Кина обезбедити потпуно отворен приступ АИ, помоћи у градњи паметних фабрика, роботици итд. Идеја је да се већински део света развија ослоњен на самога себе и у оквиру тога водећи нарочито рачуна о мање развијеним државама.

То су иначе искуства Кине са АСЕАН-ом. Помоћ Кине тим државама довео је до снажног развоја саме Кине и повећао способност да се одупре САД. То се сада хоће са целим светом који не пристаје на империјализам и не повинује се уценама у том смеру.

Овакав приступ уједно (то није наведено) нужно доводи до краха западних берзи и укупног слома њихових привреда, па нек само истрајавају на својим империјалним намерама.

2. Председник Русије Путин истакао је нарочито развој читаве логистике и финансијске инфраструктуре која већ данас подржава системе плаћања, размене података, депозита и клиринга унутар БРИКС-а. Не каже се да се ради на дедоларизацији, али се каже да су већ формиране платформе које омогућавају потпуно поуздано пословање, бржу реализацију трансакција и јефтинију, у домаћим валутама, без икаквих могућност да неко трећи то опструира. Не знам на кога мисле али сам сигуран да се не мисли ни на Србију ни нпр. Уругвај.

Путин је инсистирао и на томе да постоји велики развојни простор у томе што су привреде комплементаре. Али не у оном колонијалном обрасцу: "Ви имате сировине и то развијајте, а ми ћемо од њих да правимо производе и да вам их онда продајемо скупље него што вреди ваша сировина", него у смислу у коме је и Си говорио, да се у тим државама које већ имају предности у одређеним областима развије и достигне производња високе додатне вредности, што системски омогућава стварни развој тим државама и народима.

3. Премијер Индије Моди је у свему наступао као лидер БРИКС-а, дакле без покушаја да пласира било шта од ставова САД, уз једну веома важну реченицу у билатералном сусрету са председником Кине:

"Индија је спремна да са великом пажњом у координацији и сарадњи са Кином заједнички ојача сарадњу држава Глобалног југа, промовишући мултилатерални свет и глобални економски раст и служиће као снага за стабилност и прогрес у турбулентном свету."

Када се у светлу тих изјава читају све друге информације о самиту БРИКС-а у Њу Делхију, јасно је да су избегнуте све замке за опструкцију Покрета и да је постигнут нови ниво основа за будући развој оних који су на правој страни историје. Још само да им се и Србија прикључи.