Дан сећања на руске војнике страдале у Првом светском рату: Сведочанство о историјском савезништву

Поводом званичног Дана сећања на руске војнике погинуле у Првом светском рату, на Новом гробљу у Београду одржана је свечана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим борцима.

Свечаност је уприличена испред Руске костурнице, која се налази у саставу комплекса "Руски некропољ" — једног од најзначајнијих спомен-места која сведоче о руском присуству и историјском савезништву у Србији.

Венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Оливера Јововић, државни секретар у Министарству информисања Перко Матовић, представници амбасаде Руске Федерације у Србији, представници борачких и удружења српско-руског пријатељства.

Путин: Победа је увек била и увек ће бити – наша

Руска костурница подигнута је тридесетих година 20. века на иницијативу Удружења бивших активних руских официра. Посвећена је руском цару Николају Другом Романову и војницима који су положили животе у Великом рату.

Аутор пројекта био је познати руски архитекта и вајар Роман Верховски. Споменик у стилу арт декоа, са скулптуралним приказом Арханђела Михаила, завршен је и освештан 1936. године.

У костурници почивају посмртни остаци 387 руских војника погинулих у борбама на Солунском фронту, Кајмакчалану, одбрани Београда и другим ратиштима. Поред спомен-костурнице, у оквиру Руског некропоља налази се верска капела, подигнута 1931. године као копија чувене капеле из московског Кремља.

Овај јединствени меморијални комплекс обухвата око 800 гробних места са више од 3.000 сахрањених. Међу њима су цењени руски војни заповедници, Козаци, уметници, научници и црквени великодостојници који су након рата пронашли дом у Србији.

"Велики је дуг наш пред Русијом"

Руски цар Николај Други Романов одлучио је да као одговор на напад Аустроугарске на Србију нареди општу мобилизацију и тиме уведе земљу у рат за који Царска Русија није била спремна - рат у којем је изгубио државу, круну, породицу и живот. Жртвовање Николаја Другог Романова и осећање српског народа према Русији на најбољи начин исказао је владика Николај Велимировић, у Београду на дан Светог Равноапостолског Кнеза Владимира Руског, 1932. године. Владика Николај Велимировић у беседи тога дана рекао је да "савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују"."Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти", беседио је владика.

Дан сећања на руске војнике погинуле у Првом светском рату званично је унет у календар меморијалних датума Русије крајем 2012. године, а обележава се сваког 1. августа у знак сећања на дан када је 1914. године започео овај ратни сукоб.