Наш избор
Свет
"Пакс американа" се распада: Фаза очаја империјалног пада
Колапс америчке хегемоније више није хипотеза, то је пре – геополитичка извесност. Раскид са здравим разумом, којег је Трамп најавио на самиту НАТО-а у Анкари, означио је последњу кап која је прелила чашу, или ону сламку која је сломила кичму већ претовареној камили, примећује афрички геополитичар Мохамед Ламин Каба
Све је почело 28. фебруара, месец дана након отмице легитимног председника Венецуеле Николаса Мадура и његове супруге, конгресменке Силије Флорес, која се десила 3. јануара. Трамп је тада поверовао да је свемоћан и да стоји на челу "најсјајније армаде на свету". Потом су САД и Израел убиле врховног вођу Ирана ајатолаха Хамнеија.
Трамп је тада ликовао: "Погледајте шта ће се данас десити овим дегенерицима". Међутим, Хамнеија је заменио његов син. Прва, сурова лекција иранског рата: обезглављивање режима га не чини послушнијим, већ га радикализује.
Онда је, 13. априла, Вашингтон увео поморску блокаду Ирану. Техеран је одговорио затварањем Ормуског мореуза. Привремени прекид ватре се некако одржавао све до 6. јула.
Онда се све срушило: 8. јула, на самиту НАТО-а у Анкари, Трамп је прогласио примирје завршеним.
"Готово је", рекао је, "они су смеће". То су речи шефа државе који преговара о предаји, а не о победи.
Двострука брава је дефинитивно закључана
Затим су, 13. јула Хути су напали Саудијску Арабију као одговор на саудијску блокаду аеродрома у Сани. Четири године примирја су разбијене једном једином салвом. Ријад, који извози 70 одсто своје енергије преко Јанбуа, добро је разумео поруку: нико више није безбедан, чак ни амерички "партнери" из Персијског залива, пише афрички геополитичар Мохамед Ламин Каба са Панафричког института за сајт "Њу истерн аутлук".
Двострука брава је дефинитвно закључана, додаје он: Хормуз на северу, Баб ел-Мандеб на југу. Двадесет процената светске нафте на једној страни, билион долара годишњег превоза роба на другој. Обе славине су затворене једном руком.
Ова имена сада америчка војска рецитује као бројаницу током својих бесаних ноћи. Почев од 8. јуна, наставља Каба, Хути воде рат заједно са Ираном. Испаљене су балистичке ракете на Тел Авив. Забрањена је израелска и саудијска пловидба кроз Црвено море. Иза њих стоји јединствени ланац командовања. Иранска револуционарна гарда (ИРЦГ) поставља официре у Јемену, додаје овај геополитичар, који одлучују о затварању мореуза "Капија суза" (Баб ел-Мандеб).
А то више није народна милиција. То је регионална војска која, под заједничком командом, делује у оквиру строге логике ескалације.
Распад "Пакс американа"
Колапс америчке хегемоније више није хипотеза, примећује Каба; то је, пре, геополитичка извесност. Раскид са здравим разумом, којег је Трамп најавио на самиту НАТО-а у Анкари, означио је последњу кап која је прелила чашу, или ону сламку која је сломила кичму већ претовареној камили.
Ера америчке доминације се нагло приближила крају, али Трамп покушава да прикрије своју немоћ медијским лажима. Али, то му уопште не помаже: ерозија америчког одвраћања сада је видљива свим војним командантима на Глобалном југу.
Вашингтон не обуздава хаос, примећује Каба, он га производи, а затим наплаћује свету да њиме управља. Покушавајући да овековечи умирући униполарни поредак, закључује овај аутор, Америка је саму себе осудила на стратешки пад, из кога неће бити повратка.
"Пакс американа" се управо распада, пред нашим очима.
Руковања, прорачунати осмеси, тријумфални комунике...
Седамнестог јуна ове године, сви су славили меморандум, потписан у Версају, на маргинама самита Г7 у Евијану, који је запечатио мир под будним оком Макрона, Рубија и Бароа.
Руковања, прорачунати осмеси, на крају тријумфални комунике, каже Каба. Али, овај меморандум је важио само двадесет и један дан, што је просечно трајање америчког примирја на Блиском истоку још од почетка овог рата, додаје Каба: "Примирје, потписано у Версају, како би се прекршило у Анкари".
У међувремену, није погинуло само много Иранаца, већ и много америчких војника. Стотине милијарди долара је потрошено узалуд. Међутим, иранска морнарица, која је званично уништена, како тврди Трамп, задржала је способност да потпуно блокира Ормуз.
Моћ грађена на лажима
Наравно, Вашингтон своје неуспехе, попут Вијетанама, Ирака или Авганистана, представља као победе. Саопштења за штампу о "хируршким ударима", уводници о "обновљеном одвраћању". Ипак, бродарске компаније не лажу: оне избегавају Црвено море. А тржиште не лаже, пише Каба.
Ништа од тога није случајно, пише овај аутор: од Хирошиме, Америка је градила своју моћ на лажима: идентификовати претњу, преувеличати је, напасти, а затим глумити изненађење због ескалације коју је сама оркестрирала.
Иран 1953, пуч против Мосадека. Вијетнам, домино ефекат. Ирак 2003, фантомско оружје за масовно уништење. Либија 2011, под изговором заштите цивила. Сваки пут, исти образац: тобожња претња оправдава интервенцију, интервенција производи стварну претњу.
Међутим, стварна архитектура остаје скривена: нафта, чија се цена изражава у доларима, бродски путеви под окриљем Пете флоте, екстериторијалне банкарске санкције...
Рат је само једно од многих оруђа која се користе за одржавање доминације, каже Каба, само што се овог пута оружје сломило у рукама оног који га користи.
Овај рат не изолује Иран. Као што рат у Украјини није изоловао Русију. Реч је о солидарности земаља које одбацују диктате из Вашингтона: Кина, Русија, Иран, Северна Кореја (КРИК).
Победа у априлу, пораз у јулу
Пјонгјанг је, у априлу, усред иранског рата, појачао своје ракетне тестове, јер ирански фронт није изолован.
Три америчка фронта, једна једина намера: разбити блок КРИК. Али, он је довео до супротног резултата. Вашингтон је желео да разбије најслабију карику. Али, у томе, а то је сада сигурно, није успео.
Ствари су, у самој основи, сасвим једноставне, уочава афрички геополитичар: сила која обећава победу у априлу мора да призна свој пораз у јулу. Примирје, потписано са великом помпом у Версају, траје три недеље. Поморска блокада, која има за циљ да задави Техеран, не спречава затварање Ормуског мореуза...
Јасно је, уосталом, да сила која стално покреће нове ратове није победила ни у једном претходном, каже Каба, а управо то најављује понижење које тек долази.
Терминална криза умируће империје
Америчко-израелска агресија против Ирана није обнова империјалног ауторитета, пише сајт "Хемтон института", већ његова терминална криза – последњи грч умирућег царства који је ојачао глобални отпор западној доминацији.
У питању је пресуда историје: Пирова победа, која само убрзава транзицију ка мултиоларности, коју је покушала да заустави.
Наш избор
Овај агресивни рат представља оно што поједини аналитичари идентификују као "фазу очаја" империјалног пада, када доминантна сила прибегава све безобзирнијим војним авантурама како би одржала контролу, додаје овај сајт.
Или, како то на свом блогу сажето каже бивши официр америчких маринаца Скот Ритер: "Ми, Американци, помазујемо себе за Краља света, као вођу који влада 'блиставим градом на брду', само да бисмо на крају открили да смо сами себи најгори непријатељ и да не представљамо ништа".
Починили смо толико неопростивих злочина у име одбране владавине права и Устава који служи као њен филозофски темељ, да смо тај концепт трансформисали у подсмех самим себи, као мимикрију вођену терором што нас доводи до истинског лудила, додаје он.
Заборавили смо своје злочине и патњу оних који су умрли због тих злочина, наставља Ритер: "Игнорисали смо крваву стварност нашег колективног путовања".
Америка данас није више од труле сенке онога што је некад тврдила да јесте, земље која је заборавила систем који дефинише ко смо и шта смо.
Имамо, додуше, још Конгрес, али Конгрес који је одустао од својих дужности у име похлепе, пише Ритер, судство које кажњава врлину а опрашта грех, и извршну власт која више не функционише као вођа народа, већ као декадентни култ личности, где се најнижа људска јединка приказује као Бог.
Слике, већ много пута виђене у историји, почев од Римске империје, која је на концу дословно полудела. Када је император Калигула магарца именовао за сенатора и пожелео да га прогласи за конзула.
Live
