Школски брод "Јадран" који је предмет спора између Црне Горе и Хрватске (Загреб условљава пут Подгорице ка ЕУ предајом пловила) уписан је у флотну листу Краљевске морнарице Југославије пре 93 године. Прва лука у коју је пристао након изградње је Тиват, где се налазио и у време распада Југославије. Хрвати тврде да му је матична лука Сплит. Формирана је и комисија која треба да реши то питање, на челу са министром одбране Драганом Краповићем, али из тог ресора нема информација о томе како теку преговори са Загребом.
У међувремену, пише РТЦГ, невладина организација "Михољски збор" покреће петицију са циљем да се спречи могућност да тај једрењак припадне некој другој земљи.
Председник те НВО, Здравко Нишавић оцењује да је брод симбол Боке и Црне Горе, те да су грађани бокељске невладине организације забринути због потраживања суседне Хрватске.
"Једноставно, брод 'Јадран' не треба да предамо Републици Хрватској из простог разлога јер Хрватска нема апсолутно ниједну чињеницу која стоји на њиховој страни, нити историјски, нити финансијски, а ни по одлуци о сукцесији која је јасно завршена", каже он.
Да, према споразуму о сукцесији, "Јадран" треба да буде црногорски, сматра и историчар Вукота Вукотић. Према том уговору, сва покретна војна имовина остаје у новонасталим државама у којима се затекла у време распада Југославије.
"Заиста не видим потребу да се ту било шта мења. Уопште није проблем да се направе некакве заједничке мисије, да било ко дође и врши обуку на броду 'Јадран'. Али што се самога власништва тиче, стварно мислим да заиста нема потребе да одлази из Црне Горе", истиче историчар.
Здравко Нишавић из "Михољског збора" је мишљења да се преговори са Хрватском не воде довољно транспарентно.
"Иако знамо да је министар Краповић сугерисао да ће дати оставку уколико се 'Јадран' преда, ми имамо, са друге стране, и министра иностраних послова Ервина Ибрахимовића, који је до сада апсолутно радио више у корист званичне Хрватске него у интересу државе Црне Горе", каже Нишавић.