
Милатовић: Присуство обележавању "Олује" није државна обавеза, Црна Гора да поштује све жртве
Црна Гора негује добре односе са Хрватском као суседном државом и партнером на европском путу, ти односи се заснивају на међусобном поштовању и сарадњи, али не и на обавезном присуству манифестацијама које и код великог броја грађана у Црној Гори изазивају болна сећања. То је поручено данас из Кабинета црногорског председника Јакова Милатовића, а након јучерашње одлуке црногорске Владе да и ове године пошаље представника на обележавање 21. годишњице од злочиначке хрватске акције "Олуја" током које је из Хрватске протерано више од 220.000 Срба, а око 2.000 њих је убијено или се и данас воде као нестали.

Из Милатовићевог кабинета су се огласили након оштрих реакција Београда и дела партија у Црној Гори због одлуке Подгорице да представник Црне Горе присуствује хрватској прослави протеривања 220.000 Срба из Крајине у Книну, али не и на обележавању годишњице страдања српског народа у хрватској акцији "Олуја" јуче у Мркоњић Граду.
"За многе у Хрватској 'Олуја' представља симбол победе у рату. Истовремено, за велики број Срба она је симбол страдања, прогона и губитка домова. Црна Гора негује добре односе са Хрватском као суседном државом и партнером на европском путу", поручено је из Кабинета Милатовића.
Из Кабинета Милатовића поручују да "одговорна државна политика грађанске и европске Црне Горе подразумева одмереност и поштовање према свим жртвама ратова на простору бивше Југославије, без селективног приступа".
Министарство спољних послова Црне Горе, којим руководи министар Ервин Ибрахимовић, који је и лидер Бошњачке странке, саопштило је јуче да ће представник званичне Подгорице на обележавању Олује у Книну бити отправник послова aмбасаде Црне Горе у Загребу. Из МВП-а нису саопштили име отправника послова у Хрватској.
Србија и Република Српска обележиле су јуче у Мркоњић Граду Дан сећања на убијене и прогнане Србе у августу 1995. године. Операција коју је Загреб назвао "Олуја", трајала је од 4. до 7. августа 1995. године. На подручју тадашње Републике Српске Крајине - Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације - убијено је и нестало 1.904 Срба, међу којима је 1.250 цивила, три четвртине старијих од 60 година.


