Србија и Балкан
Од Кустурице до Мартенса: Кад је цензура "слобода", а позив на убијање – "мишљење"
Гашење Јутјуб канала прослављеног српског редитеља Емира Кустурице и одбрана немачког новинара Михаела Мартенса две су стране исте западне медијске политике, оцењује медијски консултант Владан Вукосављевић – неподобни гласови се ућуткују, док се они који су уклапају у пожељан наратив толеришу чак и када је реч о говору мржње
Када не могу да оспоре изговорено, западни цензори бришу онога ко говори. Тако је и Јутјуб уклонио канал "Мој живот" Емира Кустурице, али покушај да га ућуткају само је додатно разоткрио границе наводне западне слободе говора.
Са платформе су нестала 243 видео-снимка, готово 10 милиона прегледа и аутобиографска прича коју је редитељ годинама градио пред више десетина хиљада пратилаца. Није овде цензурисан један снимак, већ ућуткан глас који није пристао на правила западног хора.
За новинарку Љиљану Смајловић Емир Кустирица је наш Солжењицин – Запад га је славио и награђивао све док критички поглед није усмерио према онима који су веровали да су га створили. Главна уредница РТ-а и медијске куће "Русија севодња" Маргарита Симоњан пожелела му је добродошлицу у "клуб одавно забрањених", а песник Матија Бећковић је Јутјуб цензуру сажео речима: "Село гори, а Јутјуб се чешља". Сам Кустурица поручује да иза забране не стоји алгоритам, већ људи који њиме управљају и кажњавају сваког ко одбије да прихвати њихову верзију истине.
Од руских медија до српског редитеља, списак забрањених расте, а границе наводне западне слободе постају све уже. Када је почела СВО у Украјини, Запад је најпре забранио и цензурисао руске медије – РТ и Спутњик, затим се прешло на новинаре, док су сада дошли на ред и појединци који су повезани на било који начин са Русијом и руским медијима.
Шта се то западним цензорима и онима који креирају алгоритме није допало, за "Данас на РТ" објашњава правник и консултант за односе с јавношћу Владан Вукосављевић.
"Не треба се изненадити чудима која нас чекају. Почело је доба нове цензуре, новог догматизма, политичког и медијског пре свега. Тако да је ово почетак једне фазе која ће бити све лошија по слободу медије, по јавне посленике, интелектуалце и слободно мислеће људе. Када један покрет гашења сваке слободне мисли и сваког наратива који не подржава главни западни наратив, када се сузбија и гуши то је знак да свет улази у врло опасну фазу. То није једини, али је један од знакова да свет иде од лошег ка горем. Не треба да нас чуди, већ морамо да размишљамо о томе како да нађемо алтернативу једном таквом злокобном систему. Ово је на нивоу међународног скандала", казао је Вукосављевић.
Осврћући се на изостанак реакција колега, гост телевизије РТ Балкан оцењује да је по среди то што је ишчезла храброст, али и губитак интересовања и етичког набоја за општа питања.
"Људи се своде све више на индивидуална питања, питање опстанка, стандарда, личних задовољстава, а она питања која су од ширег етичког и моралног значаја губе на снази због бројних злоупотреба. Извори блиски Јутјубу говоре да гашење Кустуричиног канала има везе са повезаношћу тог канала са платформом 'Спутњик' која је под санкцијама. Али ако је тако, могли су да изрекну упозорење, али није реч о томе – Емир Кустурица је познат као човек који има врло јасно антиглобалистичко мишљење, његов глас се чује далеко, његова мисао продире на све континенте. Тамо где је његова уметност отворила врата сада продиру његове идеје и ставови који су врло етички избрушени и по мери обичног човека широм света. Наравно да тај наратив смета компанијама које управљају глобалним медијским процесима и није чудо што то раде Емиру Кустурици, али је чудо то да и српска и међународна јавност није гласније реаговала. Било је код нас реакције, али опет велики број колега из области културе и филма није подигао глас за овом очитом медијском неправдом", казао је Вукосављевић.
Гост емисије "Данас на РТ" осврнуо се и на тренутак када је немачки новинар Михаел Мартенс у Београду поставио питање "како да ми, Европљани помогнемо да се убије што више Руса", оцењујући га као врх леденог брега и наратив који се сматра пожељним у Европској унији. Вукосављевић је подсетио и да је медиј из којег долази Мартенс "Франкфуртер алгемајне цајтунг" – једна од најозлоглашенијих фабрика лажи из 90-тих година прошлог века.
"Они су српском народу учинили непојамна зла када је реч о ширењу лажних информација, оптужби, злочина који су стављани на терет српском народу. Уредништво ФАЗ-а је 90-тих година отпустило једну нашу уредницу културне рубрике у том листу само зато што је била Српкиња. Ми смо на својим леђима осетили и окусили ту дивљачку, погромашку медијску политику злочињења ФАЗ-а. Михаел Мартенс је један од новијих продуката, ововековни, ту је већ двадесетак година, а ово није први његов скандал, злоупотреба, манипулација и ширења лажних вести. Овога пута је ствар прешла све границе, ово је једна врста говора мржње", каже Вукосављевић.
Гост емисије "Данас на РТ" каже да није забрињавајуће шта Мартенс говори и ради, већ то што му се мало ко супротставља.
"Српске власти му нису ускратиле гостопримство, нити је било неке реакције на тој прес-конференцији. Оно што је, такође, забрињавајуће и указује на наш снисходљив положај према Немцима, јесте да су изостале реакције медијских удружења, медија и телевизија са националном дозволом, а који би требало да се ограде од таквог наступа и кажу да то није журнализам, да Мартенс није новинар и то нисмо ми. Ово је једна дрска, расистичка провокација која заслужује казну", истакао је Вукосављевић и нагласио да су малобројни они медији у којима уопште може да се говори о овој теми.
Гост емисије "Данас на РТ" указује и на то да су немачка новинарска удружења и власти стале у Мартенсову одбрану и говоре о слободи изражавања.
"Када немачки новинар изговори расистичке и погромашке поруке које позивају на убиство реч је о слободи јавног говора и мишљења, а када неко други изговори много блажу ствар онда је то руска или српска пропаганда. Живимо у свету у којима су појмови слобода медија, етички исправно поступање и изражавање, демократија само синтагме лишене унутрашњег садржаја. То су лепљиви појмови који се врте у етру али ништа не значе и никога не обавезују", истакао је некадашњи министар културе и информисања.
Оправдање које је изнео Мартенс – да је био инспирисан британским официром за везу који је са Титом имао комуникацији и који је питан шта Британија може да уради да убије више Немаца, Вукосављевић види као "јефтину пропаганду, демагогију и тривијално антисрпство увијено у демагошке пароле".
"Мартенс је и аутор једне књиге о Иви Андрићу. Он је прочитао Андрића, даје један критички осврт, приказује га у светлу које је углавном позитивно, али као код свих опасних пропагандних пројеката пошаље увредљиву, отровну стрелицу, а то је да је Андрић наводно био близак нацистима, да је малтене шуровао са Хитлером. А Андрић је само био амбасадор у Берлину и по природи свог посла имао је пар званичних сусрета са немачким званичницима. Али то је само добар покушај да се скроји пакет о наоко објективним информацијама о књижевном делу нобеловца, а заправо да се баци љага и на Андрића и на српску култури и на српску, односно југословенску политику тог времена. Мартенс је један пропагандистички пројекат који има за циљ блаћење и српског народа, сада видимо да се острвио на Русе. Он је далеко од било каквог независног новинара, интелектуалца. Он је један медијски пројекат попут Бернара Кушнера, Анрија Левија и Финкелкраута. Реч је о томе да се пропаганда врши не само на приземни начин у таблоидима, већ да се покушава дати један озбиљнији, барем формални садржај", истиче Вукосављевић и додаје да се појавама попут Мартенса треба ускратити гостопримство у медијима.
Саговорник РТ Балкан истакао је и да не сумња да Мартенс чак има пријатеље у Србији, будући да је Београд "премрежен кластерима НВО".
"Тих организација има око 30.000, али има их неколико десетина које су директно финансиране од немачке владе. Мрежа антисрпске пропаганде није тако мала ни у самом Београду. У нашој престоници су стране агентуре током година стварале и ојачавале своју мрежу на различитим нивоима. Тако да не сумњам да Мартенс овде има пријатеље са којима може да иде у кафану на ручак, али то је такође једна обесхрабрујућа чињеница за један дух времена у којем живимо. Тај човек, што се мене тиче, ни би требало да буде добродошао у Србију, не само због овог скандалозног инцидента, него и због својих ранијих медијских злочина. Ситуација у Србији је веома компликована, ми смо под великим међународним притиском, а народ и држава би требало да предузимају озбиљније стратешке мере како томе да се парира. У супротном постаћемо друштво без става и кичме, имунитета када је реч о медијима", додаје Вукосављевић.
Live
