Председник Републике Српске Синиша Каран рекао је да је највећа заблуда представљати Републику Српску као проблем БиХ, нагласивши да је она једини уставобранитељ дејтонске БиХ.
Каран је оценио да БиХ мора да прихвати оно што јесте, уместо да стално покушава да постане нешто друго.
"БиХ није ни унитарна ни једнонационална држава, већ сложена државна заједница састављена од два ентитета и три равноправна народа, свиђало се то некоме или не", нагласио је Каран.
Каран је нагласио да стабилност БиХ може да почива само на међусобном уважавању и договору, а не на покушајима једног политичког центра да своју визију наметне другима.
"Успешне сложене државе не почивају на наметању политичке визије једних над другима, него на способности да се међусобно уважавају и да оно о чему се не слажу решавају договором. Зато стално истичем паритет, консензус и поделу надлежности као основне принципе функционалне БиХ као федералне државе", нагласио је Каран, преноси РТРС.
Он је рекао да проблем БиХ није њена сложеност, већ настојања политичког Сарајева и дела међународне заједнице да се та сложеност поништи. Према његовим речима, политичке кризе настају управо због покушаја да се конститутивност народа, ентитетске надлежности и механизми њихове заштите представе као препрека коју треба уклонити.
"Формула постоји и записана је у Дејтонском споразуму. Потребна је политичка зрелост да сви прихвате паритет, консензус и поделу надлежности као чињеницу, те да БиХ може функционисати само као заједница у којој нико не покушава да доминира над другим", оценио је Каран.
Напоменуо је да ће будућа власт имати обавезу према народу Републике Српске да очува њен институционални капацитет и политичку стабилност, као и да настави рад на економском јачању и међународном позиционирању Српске.
Каран је оценио да институције и Дејтонски споразум нису само основ стабилности Републике Српске, већ и једини одржив основ стабилности целе БиХ.
"Иза нас је период великих политичких и институционалних притисака и управо се у таквим околностима показало колико је важно да Република Српска има стабилне институције које редовно извршавају своје уставне надлежности", истакао је Каран.
Он је додао да су стабилне институције најбоља гаранција да Српска може да штити своје интересе без обзира на то одакле изазови долазе.
Каран је истакао да је суштински политички спор у БиХ сукоб два концепта – федералног, на којем је заснован Дејтонски споразум, и унитарног, који тежи концентрацији моћи и одлучивања у Сарајеву.
"Наш одговор је политика одговорности, одбране Устава и Дејтона, јер знамо шта су наши интереси, шта су наше дејтонске надлежности и где су уставне границе преко којих се не може ићи", рекао је Каран.
Он је подсетио да је Дејтон успоставио систем у којем нико не може да буде прегласан и у којем је договор предуслов функционисања, а да његова суштина почива на три принципа – паритету, консензусу и јасној подели надлежности.
"На такав акт су пристала сва три конститутивна народа и њиме су успостављени механизми заштите и народа и ентитета. Дејтон нема алтернативу ако желимо стабилну и одрживу БиХ. Питање је постоји ли спремност свих актера да га заиста примењују, а не да из њега узимају само оно што им политички одговара", рекао је Каран.
Према његовим речима, када Република Српска брани своје надлежности, она тражи поштовање правила на која су сви пристали и која су донела мир.
"До нас је да на томе истрајемо, али је и до других у БиХ, као и међународних актера, да прихвате да се трајна стабилност не може градити на наметању, већ само на договору", навео је Каран.
Говорећи о интервенционизму високих представника, који је, како је оценио, махом водио ка унитаризацији БиХ, Каран је рекао да поништавање одлука странаца донетих применом такозваних бонских овлашћења треба да буде институционалан, правно утемељен и одговоран процес.
Он је навео да су такозвана бонска овлашћења коришћена за наметање закона, смене изабраних функционера и суштинску промену Уставом утврђених надлежности, због чега је уставна структура БиХ значајно мењана без формалне промене Устава.
"Наш став је да Анекс 10 Дејтонског споразума не даје високом представнику законодавна овлашћења, а Устав БиХ јасно одређује ко доноси законе. Суверенитет у БиХ припада народу и ентитетима, а не страном чиниоцу који се поставља изнад уставног поретка", појаснио је Каран.
Говорећи о спољнополитичком положају Српске, Каран је оценио да она води активну и препознатљиву политику међународног позиционирања, засновану на Уставу и Дејтонском споразуму.
Истакао је да Република Српска гради партнерства тамо где постоји заједнички интерес, док истовремено штити своју уставну позицију и право на сопствени глас.
Указао је и на значај контаката које председник Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић и директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић остварују са међународним партнерима.
"Када се разговор ослободи предрасуда, отвара се простор да се чују и аргументи који су годинама били потискивани", закључио је Каран.