Не да мислим, ја знам и тврдим да је нечињење лекара допринело смрти генерала Ратка Младића. То је чињенично стање и то је једина истина, изјавио је др Огњен Гудељ, кардиолог који је годинама пратио здравствено стање генерала Ратка Младића у емисији "Данас на РТ".
Генерал Ратко Младић сахрањен је уз све војне почасти у понедељак. Његова биографија и војна каријера су нам познати, али оно што је било под велом тајне је његово здравствено стање. Хашки трибунал није желео да дозволи лечење генерала Младића ни у Србији, а камоли у Русији. Много пута протеклих година постављало се питање адекватности његовог лечења и да ли је био примењен одговарајући медицински протокол. Резултати обдукције још нису познати, а сву медицинску документацију, која ће бити анализирана, из Хага је изнео др Огњен Гудељ. Он је у емисији "Данас на РТ" детаљно описао лечење генерала и указао на пропусте лекара у затворској болници у Хагу.
"Током лечења генерала било је разних фаза и нa почетку смо имали задовољавајућу, чaк и добру сарадњу са лекарима у притворској јединици у Схевенингену. Некада је било пролонгирања са њихове стране, у смислу одлагања одговора на наше захтеве, али су их углавном увек испуњавали. Ми смо сво време инсистирали да буде лечен по европским, америчким, јапанским, свим општеприхваћеним стандардима, нисмо тражили од некога да измишља топлу воду, него једноставно да га лече као што би лечили било ког другог човека било где на територији Европе", казао је др Гудељ.
Он је указао на више примера када су лекари из Србије ургирали да се терапија промени и да су то доктори у Хагу и уважавали. Додао је да је пре неколико година генерал имао превелику дозу бетаблокатора, што је утицало на обарање крвног притиска и пулса. На питање да ли је то незаинтересованост, незнање или нешто што се ради са намером, др Гудељ је рекао да су специјалистима из Србије саговорници били лекари опште праксе, који су у притворској јединици, док су кардиолози или пулмолози били само привремено укључивани и то на захетв лекарског тима из Србије и да су долазили из других болница.
"Они су валидирали наше извештаје, па би онда генерал Младић добио адекватну терапију од стране доктора који су га лечили, односно од лекара опште праксе. Ми смо њега лечили баш како треба и јако сам поносан што смо свих ових година добијали битку за битком и за његово здравствено стање се борили на прави начин", казао је др Гудељ.
Он је открио да је читав тим допринео да после сваке посете, генералу буде боље и да је то била непрестана борба која је трајала годинама. Додао је и да се више пута дешавало да су у Хагу затекли лекаре почетнике, којима су морали све да посложе и да их практично подучавају.
"Тако је било све до априла, када долази до рапидног погоршања и два мождана удара, које је генерал преживео у том моменту и од тада креће нажалост све низбрдо. Када доживите мождани удар у затвору, лекарска реакција доста касни. Док виде стражари, па док обавесте затворског стражара, па он затворску болницу, губите драгоцено време и оне минуте који су неопходни да би се његов живот спасао. Неким чудом или просто његовом вољом или захваљујући његовом организму који је све то издржао, он је дочекао да буде смештен у болницу, да му се уради нека дијагностика, да нека терапија, али то је било онако повуци-потегни задовољавајуће, али са озбиљним лезијама и дефектима који су оставили последице по његово здравље", истакао је др Гудељ.
Он је открио да је са колегом тражио додатну дијагностику, али да је изостало све од мерења притиска, до скенера и да тада заправо креће агонија.
"Када смо дошли генерал је био на једном леку, а када смо напустили Хаг оставили смо му терапију са 14 лекова. И за дијабетес, и за срце и за остале тегобе, све је то требало објединити и објаснити им. Они су са негодовањем то прихватили, јер би аутоматски одбијање тога значило окончати му живот. Ми нисмо тражили ништа немогуће, већ само оно што је по препорукама и што се даје у таквим стањима", објаснио је Младићев лекар за РТ Балкан.
Додао је да су, када су му једном дали терапију, хашки лекари обавештавали породицу о даљем току лечења и да је њему било све боље.
"Тако олако давање наркотика постоји само у Хагу"
"У једном моменту смо обавештени од стране породице да је укључен лек фентанил и тада креће брза и адекватна борба са временом. Фентанил се иначе даје пацијентима који су у терминалној фази различитих малигних обољења због болова које трпе, аналоган је морфијуму и наркотик је. Генералово стање, међутим, није било такво да му је тај лек био потребан. Зна се каква је градација бола и који могу бити разлози укључења тог лека, а код генерала Младића је то била мала декубитна промена на пети. Има много лекова који би требало да се дају пре тога. Тако олако давање наркотика немате нигде, само тамо", указао је др Гудељ.
Он је истакао да нигде у Европи не би посегнули за тиме, јер човек није имао карцином, није био у терминалној фази.
"Оно што је мени заиста упалило лампицу, генерал Младић у том моменту, а то се види и у температурној листи, прима фластере фентанила, тако нам је написано, са појачавајућом дозом, што би нарушило његово већ крхко стање и нарушило процес који је уследио, али онај највећи шок дешава се када одлазимо у Хаг и када сам видео да му дају орално лек фентанил у дозама, што је знатно јача доза. Они су нам рекли да је тако одлучио конзилијум, а питали смо се који конзилијум када су то све доктори опште праксе без иједног специјалисте и субспецијалисте. Све што је докторка рекла је било да ћемо се сложити да се не слажемо", открио је др Гудељ.
Он је указао да је то био тренутак када колегиница лекар, са друге стране, прави зид.
"Када сам видео да су последње лабораторијске анализе рађене још 7. јуна питао сам како сте могли да укинете лабораторијске анализе, а дајете му фентанил, она је рекла да желе да га поштеде бола. Тада стварно схватате да је ђаво однео шалу и да је овде питање већ једног озбиљног изношења неистина и када схватите да колегиница максимално покушава да избегне разговор, јер је свака друга реченица фраза, 'слажете се да се не слажемо' и 'из наше перспективе то изгледа овако'", казао је Младићев лекар.
Додатни шок је био када је, како је објаснио, схватио да су генералу, без обзира на последње анализе које су захтевале терапију за дијабетес, оне биле укинуте.
"Тада схватате да имате јако мало времена да реагујете и да морате да реагујете што пре и да захтевате, да изађу моментално њихови вештаци и да се негде направи један концензус. Јер, ви сте сигурни у том тренутку да оно што они раде није нормално и да се то не ради. Одмах смо написали извештај на 12 страна, који је отишао у Уједињене нације исте ноћи, после чега су изашла оба вештака кардиолога и када смо први пут осетили моменат да су они можда и сагласни са пуштањем на слободу, јер је у том тренутку генерал био у ’терминалној фази свог живота', како су навели, и да би можда било најбоље да крај живота проведе у Србији. Тада, са изношењем тих чињеница на 12 мојих писаних страна и на реакцију адвоката и комплетне Владе Србије, односно онога што је министар правде захтевао, прави се први помак, али ми тада схватамо да имамо трку са временом, а ја лично, као његов лекар који је био тамо, сам био свестан да ту трку врло лако можемо да изгубимо, јер он не само што је предозиран, већ је и дехидриран", испричао је др Огњен Гудељ.
Додао је и да је током последње посете генералу, колегиници која представља другу страну, рекао да је генерал дехидриран, да га је она питала да ли жели да му дају воде.
"А на питање да ли је размишљала о инфузији, она је одговорила да није. Када сам тражио да му дам воде, он је попио флашу и схватате да је човек жедан, има шећерну болест, да га шећер разједа и мени је као клиничару јасно у том тренутку шта се дешава. Али, с друге стране нема адекватан одговор, осим мог захтева да ми све што су радили, односно што нису, да написмено. Рекао сам да ћу поднети лично тужбу против ње, јер је нехумано. Она је рекла да ја не могу њу да тужим, јер су они заштићени од суда и да ниједан суд није за њих надлежан. Имам право да се борим за свог пацијента, имам моралну обавезу. Дуг период смо прешли да бисте дошли до ситуације да због нечињења дођете до краја његовог живота. Рекао сам им да немају право на то, да на то нема право нико. Ми смо овде да лечимо и само о томе можемо да причамо, а не о нелечењу, што је било последњи пут. То је бол са којим јако тешко можете да се изборите у том тренутку. Она је рекла да су између нас и огромне културолошке разлике, а културолошке разлике заиста немају никакве везе са лечењем", поручио је др Огњен Гудељ.
Он је објаснио и да је понуда о еутаназији била пре можданог удара и да су тада он и колеге из лекарског тима из Србије били згранути, јер је једино Дарко Младић могао о томе да одлучује, а они су хтели да то потпишу лекари.
"Ми смо рекли да смо апсолутно против тога. Они су рекли да је то њихов протокол. То је било пре три године. Рекли смо им да генерал има добру генетику и да су његови преци живели и по сто година", објаснио је др Гудељ и поручио да нема никакву дилему да је смрт генералан Младића у затворској болници Хашког трибунала наступила због неадекватног лечења, односно због нечињења.