
Пресуда командантима тзв. ОВК: Ратни злочин над најмање 385 људи, доказано 96 убистава

У Специјалном суду за злочине на Косову и Метохији у Хагу почело је изрицање првостепене пресуде командантима терористичке ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Кадрију Весељију и Реџепу Сељимију, који се терете за злочине, прогоне и најмање 102 убиства Срба, неалбанаца и нелојалних Албанаца.
Судија је на почетку представио стране у процесу.
"Овај поступак се бавио чињеницама и околностима везаним за оптужене, а не легитимитетом Ослободилачке војске Косова и њеним циљем да оствари независност Косова", рекао је судија Чарлс Смит.
Истакао је да није оцењивао која је страна више крива.
Рекао је да се "овај предмет није бавио кривичним делима над косовским Албанцима српских снага и паравојних формација којих је несумњиво било".
"Овај предмет се бавио да ли су кривична дела из оптужнице извршена и да ли се оптужени могу сматрати кривим против Срба, Рома и нарочито косовских Албанаца", прецизирао је и додао се утврђује кривица појединаца.
Како је рекао тужилаштво тврди да су дела вршена у базама ОВК, те да су оптужени сносе индивидуалну кривичну одговорност.
Суђење вођено уз непрекидно застрашивање сведока
"Ово суђење вођено је у контексту непрекидног застрашивања сведока, неколико је повукло изјаве, лагало је панел, изменили раније исказе, плашили су се за своју безбедност, а неки су то чинили из слепе лојалности", рекао је судија Смит.

Говорећи о историјском контексту, рекао је да је "укинута аутономија Косову" за време СРЈ.
Истакао је да је створена странка Ибрахима Ругове, које је најпре мирно деловала, а онда је почела да подржава оружани отпор. У априлу 1993. године је донела одлука о оружаном деловању ка СРЈ, али и према колаборационистима.
"ОВК је била политички и војни орган, а циљ је био независно Косово", истакао је Смит.
Он је рекао да је Тачи био врховни командант, а Весељи члан главног штаба и дирекције за обавештајне послове, Сељими је био члан главног штаба и главни инспектор тзв. ОВК, а Краснићи је био такође члан главног штаба и портпарол организације, а био је и члан дирекције за политичка питања.
"Тужилаштво није доказало да је било систематских напада на цивиле. Нису доказане тврдње да су вршена дела насиља, прогон, затварања, убиства и присилног нестанка лица као злочина против човечности", навео је судија.
Он је додао да је било индивидуалних напада, али да се не може рећи да су на основу етничке припадности. Рекао је да се дела не могу квалификовати као ратни злочин, говорећи о тачкама један и два оптужнице.
Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематичан напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници тзв. ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.
Судија углавном говори о албанским жртвама
"Панел је закључио да су припадници произвољно лишили слободе најмање 385 лица у 14 општина на КиМ и две области на северу Албаније. Хапсили су и одводили жртве у затвореничке објекте. Многе жртве су ухапсили у њиховим домовима, на путевима, везивали их, тукли су. Из доказа се види да су лишавани јер су српски колаборационисти", колаборационисти, и због других оптужби", навео је и рекао да није било доказа да су "били колаборационисти, како је тврдила ОВК".
Рекао је да затвореници нису добијали обавештења зашто су притворени.
"Ратни злочин из тачке три је извршен над најмање 385 лица", додао је.
Сурови услови у логорима, тучени од смрти
Говорећи о суровом поступању и мучењу рекао је да је 348 лица подвргнуто мучењу и да су били нехумани услови.

"Просторије су биле мале, није било услова за спавање, спавали су на бетонском поду, који је је био покривен блатом и животињским изметом, нису добијали храну по неколико дана, није било приступа тоалету, нису добијали воду, руке и ноге су им биле везане. Жртве су вршиле нужду на поду или у кофу", рекао је Смит.
Како је рекао, тучени су моткама, све док нису могли да дишу, неки су умрли од жестоких премлаћивања.
"Један затвореник је тражио метак, али су му одговорили нема метка за тебе, убијаћемо те мало по мало", навео је Смит.
Говорио је о поломљеним удовима, мучењима.
"Намера је била да се нанесу тешке патње", навео је и додао да су доказане оптужбе.
Доказана убиства најмање 96 људи
"Панел је закључио да су припадници тзв. ОВК умишљеним и неумишљеним потезима изазвали смрт најмање 96 лица који нису учествовали у сукобима", рекао је Смит говорећи о тачки девет која се односи на убиства.
Истакао је да су жртве имале телесне повреде и да је једини разуман закључак да су лидери тзв. ОВК имали намеру да убију најмање 96 људи и да је извршен ратни злочин убиство.
Рекао је да су циљану напади били у намери лишавања живота.
"Специјали рат је подразумео да су одређени приказани као колаборационисти власти СРЈ и тако је подстицано насиље", додао је Смит.
Циљ је да се убијају етички Албанци као колаборационисти и етнички Срби као непријатељи, те да су постојали обрасци напада на противнике.
Тачи и Весељи лично учествовали у злочинима
"Сваки од оптужених је подржао спровођење плана", рекао је Смит и додао да су сва дела била последица плана, а не освета.

Како је рекао Тачи је имао велику улогу у спровођењу циља и именовао је себи лојална лица.
"Учествовао је у извршењу кривичних дела на разне начине, лично је учествовао у хапшењу 13 посланика и још неколико лица (сви албанске националности)", објаснио је Смит и говорио о сукобу Тачија са Бехајдином Алачијем, које су Тачи и Весељи одвели са лисицама, а он никада више није виђен.
Речено је да погинуо у борби, што, како рекао судија, није тачно.
"Кадри Весељи је прибављао информације о лицима који су били колаборационисти", навео је Смит и додао да је Весељи био "кључни елемент".
Исто, како је навео судија, важи и за Реџепа Сељимија, али је имао мања овлашћења над припадницима тзв. ОВК.
"И поред тога играо је кључну улогу у формирању оперативних зона, да је редовно вршио инспекцију зона и примао извештаје о осумњиченим лицима и колаборационистима. Знао је да се циљано спроводе напади на њих", образлагао је Смит.
Краснићи је, додао је, имао кључну улогу у формилисању политике циљаних напада на противнике.
Оптужница у 10 тачака терети "четворку" за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 Срба, неалбанаца и "нелојалних" Албанаца убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Тужилаштво је у завршној речи тражило по 45 година затвора за свакога појединачно.
Тачи и остали су ухапшени 2020. године и од тада су у притвору.
Полиција Холандије је појачала присуство у Хагу. Присталице терориста провеле су ноћ испред суда, али им је полиција поручила да се повуку на простор предвиђен за окупљање. Српске школе на Косову и Метохији данас имају онлајн наставу. Албанци су, одбројавајући дане до пресуде сејали страх међу Србима. Окупљени на трговима у Приштини и другим градовима са албанском већином прате пренос изрицања пресуде из Хага.
У оптужници се спомињу отмице и убиства Ораховцу, међу којима је и 15 чланова породице Костић, мучења у Лапушнику, Ликовцу, убиство на Брду Бериша, у Клечкој, Призрену, два логора на северу Албаније...
Срби сведоци су током суђења оживљавали своје, као и слике страдања најмилијих. Албанци су махом причали да се не сећају догађаја из рата, говорећи да су приче о акцијама тзв. ОВК, којима су се хвалили, служиле за "дизање морала" и биле преувеличане. Пред судијама су се појавили и сведоци одбране, добро позната лица попут Кристофера Хила, Веслија Кларка и Џејмса Рубина, који су о Тачију, говорили да се ни за шта није питао, те да је командант Змија (ратно име Тачија), фини, углађени господин који више личи на професора него ратника.

Током процеса који је почео 2023. године, у судници су говорила 134 сведока од којих је 125 позвало тужилаштво, двоје заступник жртава, а седам одбрана. Такође, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику. То значи да је у процесу учествовало 298 сведока. Тужилаштво је доказивало да је тзв. ОВК чинила злочине са циљем да преузме тоталну контролу над КиМ, да су сви који су се томе противили сматрани непријатељима и да је паравојска имала хијерархију.





