Председник Србије Александар Вучић боравиће у Сједињеним Америчким Државама, где ће учествовати на 81. заседању Генералне скупштине Уједињених нација и обратити се учесницима у среду, 23. септембра, саопштено је из његовог кабинета.
Током боравка у Њујорку, Вучић ће имати билатералне састанке са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, наводи се у саопштењу.
Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић и политиколог из Грачанице Иван Томић сматрају да ће у фокусу последњег говора Александра Вучића пред Уједињеним нацијама са позиције председника Србије бити ситуација на Косову и Метохији и положај Срба, као и поштовање међународног права и очување мира и стабилности.
Никола Вујиновић очекује да ће Вучић указати и на недавну пресуду Специјализованих већа тзв. Косова у Хагу, која је, према његовој оцени, важна за сагледавање политичких и правних последица косовског питања.
"Очекујем да у тој поруци буде подвучено оно што се недавно догодило у Хагу, дакле да се покаже да та косовска независност не почива на некој вредности коју Уједињене нације могу да деле. Такође, да се на неки начин мобилише подршка, пошто у Генералној скупштини Уједињених нација већина држава и представника су против независности Косова, а Уједињене нације су једини форум, бојим се, где ми можемо да добијемо одређену подршку за наше ставове", рекао је Вујиновић за РТС.
Напомиње и да ако председник Србије у свом говору не помене терор над српском заједницом на Косову и Метохији, то нико други неће поменути.
"Нажалост, ни међународне институције у својим извештајима. Самим тим, ово је од изузетног значаја, посебно што је ово последњи говор председника као председника пред Уједињеним нацијама, што му даје одређени дигнитет", напомиње Вујиновић, додајући да је важно нагласити "да Србија и даље стоји иза свог територијалног интегритета и суверенитета".
Има ли слободе за Србе на КиМ
Политиколог Иван Томић из Грачанице сматра да би из Њујорка пре свега требало да се чује како Срби на Косову и Метохији данас живе и да се њихова безбедност не своди само на број међуетничких инцидената.
"Наш данашњи положај је јако тежак, а из године у годину тај положај се погоршавао. Када говоримо о безбедности, не мислимо само на то да ли се неки инцидент догодио, већ колико смо слободни да живимо, да се крећемо, да користимо свој језик, своје писмо, колико је наша имовина безбедна, колико су институције непристрасне у вршењу својих дужности", истиче Томић.
Као један од кључних проблема наводи потезе привремених приштинских институција који, како оцењује, последњих година све више задиру у свакодневни живот Срба.
"Имали смо и питање које се тиче личне документације, регистрација, правосуђа, имали смо велики број хапшења, нелегалног рушења објеката и тако даље", наводи Томић и истиче да власти у Приштини користе тзв. законе за репресију над Србима.
Оцењује и да на такве потезе не стиже "никаква посебна реакција међународне заједнице".
Томић зато сматра да из Уједињених нација треба послати поруку о обустављању једностраних акција Приштине и наставку дијалога Београда и Приштине.
"Важно је да се скрене пажња на све оно што се дешавало у претходном периоду, али и да се позове на обуставу једностраних акција од стране Приштине и да се Приштина позове да се поново врати преговарачком столу под покровитељством ЕУ. Дијалог нема алтернативу и неопходно је да наставимо са разговорима како би се избегли било какви једнострани потези и додатно погоршање безбедносне ситуације у овом делу Балкана", истиче Томић.
Томић каже да су принципи међународног права за Србе на КиМ и даље "нека врста апстрактног појма", јер, како истиче, не успевају да остваре ни основна људска права.
"Ми само тражимо она основна људска права и оно што сваки нормалан човек у данашњем свету треба да има како би остварио могућност да живи један достојанствен живот", поручује Томић.
Вујиновић оцењује да је кредибилитет међународног права озбиљно доведен у питање НАТО бомбардовањем СР Југославије 1999. године .
"Све оно на шта се од 24. фебруара 2022. године позивају савезници Украјине, а то је да је њихова обавеза према Повељи Уједињених нација да штите Украјину, да јој помогну, 24. марта 1999. није постојало. Тако да је међународно право умрло тад", истиче Вујиновић.
Напомиње да је међународно право у суштини право договора.
"Уједињене нације су зато такав форум. То је место где ви можете да кажете да се не слажете са неким, а да не повлачите оружје", истиче Вујиновић.
Томић, међутим, указује на проблем спровођења одлука и норми УН.
Вучић у Њујорку: Од Трампа и Лаврова до европских званичника
Поред говора пред Генералном скупштином УН, значајан део Вучићевог боравка у Њујорку биће посвећен билатералним разговорима, од сусрета са америчким председником Доналдом Трампом до разговора са европским званичницима и руским шефом дипломатије Сергејем Лавровом.
Вујиновић сматра да ће разговор са Лавровом, као и потенцијални телефонски разговор са руским председником Владимиром Путином, бити важни за Србију, посебно када је реч о енергетској безбедности и ситуацији око НИС-а.
"Мислим да ће то бити врло значајно за НИС и уопште за нашу енергетску безбедност", оцењује Вујиновић.
Он такође сматра да ће сусрет са Трампом бити прилика за разговор о положају Србије у актуелним геополитичким околностима и начинима за очување њене неутралности.
"Пре неколико недеља председник Вучић је најавио да би Београд могао да буде место трилатералног састанка Украјина–Москва–Вашингтон. Тако да мислим да ће то са Доналдом Трампом бити тема", навео је Вујиновић.
Када је реч о разговорима са европским лидерима, Вујиновић очекује да једна од тема буде однос Европске уније према Србији и њеном европском путу, као и реакције на сахрану генерала Ратка Младића.
"Европске државе разумеју наш пут, оне желе наш пут, али из неког разлога бирају неки други пут", закључио је Вујиновић.