
Хашки парадокс: Тачи осуђен за злочине над Албанцима, док убиства Срба остају у сенци

Команданти терористичке Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Реџеп Сељими и Кадри Весељи осуђени су првостепено на затворске казне пред Специјалним судом у Хагу због ратних злочина, но српске жртве опет су пале у други или трећи план, док су истакнуте албанске.

Први утисци са изрицања пресуде којим су Тачи и Краснићи осуђени на по 25 година, Весељи на 18, а Сељими 13 година затвора су – добро је што су осуђени, али правда за убијене Србе и њихове породице поново није задовољена.
Панел је утврдио да су сва четворица кривично одговорна за ратне злочине произвољног хапшења и лишења слободе 385 лица, сурово поступање у односу на 49 лица, мучење 303 лица и убиство 96 лица. Ослобођени су оптужби за злочине против човечности, јер, како је рекао судија Чарлс Смит, "тужилац није показао ван разумне сумње да је постојао распрострањени или систематски напад усмерен на цивилно становништво". А, управо су то радили Тачи и екипа – убијали су Србе и неалбанце цивиле, само због њихове етничке припадности.
У првим минутима читање пресуде било је јасно да се акценат ставља на албанске жртве, на колаборационисте који су убијени и мучени, јер су сарађивали са властима Савезне Републике Југославије.
Суд се нарочито бавио албанским жртвама
"Овај поступак се бавио искључиво чињеницама и околностима релевантним за оптужбе против оптужених у овом предмету. Овај предмет се није бавио легитимитетом Ослободилачке војске Косова ни њеним циљем да оствари независност Косова. У овом предмету није оцењивано која страна сноси већу одговорност. Овај предмет се није бавио кривичним делима над косовским Албанцима која су српске снаге и паравојне формације несумњиво извршиле. У оквиру овог поступка нису разматране тврдње о самоодбрани. Оно чиме се овај предмет искључиво бавио је питање да ли су кривична дела из оптужнице заиста извршена и да ли се оптужени могу сматрати кривично одговорним за било које од тих дела. Ради се, конкретно, о кривичним делима против Срба, Рома и нарочито косовских Албанаца, која су према оптужници извршили одређени
припадници ОВК ", отворио је карте председавајући Смит на самом почетку.

Судија је тако апострофирао да су Срби убијали Албанце и да су Албанци убијали нелојалне Албанце, а да су се ту међу жртвама, скоро па случајно, нашли Роми и Срби. Током изрицања пресуде много пута су се чуле речи колаборационисти и шпијуни, а Срби и Роми тек понекад.

"Што се тиче постојања систематског напада или напада ширих размера на цивилно становништво као услова за злочине против човечности, панел је закључио да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво. Конкретно, панел је закључио да су и поред тога што је постојала политика односно план за циљане нападе на лица која су сматрана противницима, жртве махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву. Панел се, дакле, није уверио да лица које су припадници ОВК циљано нападали у контексту овог предмета представљају цивилно становништво у смислу злочина против човечности. Стога је панел закључио да тужилаштво није показало ван разумне сумње да су извршена кривична дела прогона (тачка 1), затварања (тачка 2), других нехуманих поступака (тачка 4), мучења (тачка 6), убиства (тачка 8) и присилног нестанка лица (тачка 10) као злочини против човечности", наведено је у пресуди.
Оптужница је у 10 тачака теретила "четворку" за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у притворима тзв. ОВК на КиМ и у Албанији од марта 1998. до септембра 1999. године. Но, судије нису ни разматрале период после јуна 1999. године, када је дошло до етничког чишћења Срба са Косова и Метохије.
Судија Смит је поименце помињао убијене Албанце, попут Бехајдина Алаћија или ухапшених 13 албанских посланика, а није поменуо ниједно српско име. А, од доказаних 96 убистава, око половина убијених су Срби, међу њима и 15 чланова породице Костић.
"ОВК је циљано нападала разне категорије људи, укључујући припаднике и представнике других политичких или војних снага, односно лица повезана са њима, конкретно са ЛДК-а и ФАРК-ом, која се нису у потпуности одрекла лојалности према тим снагама; појединце за које се тврдило да су повезани с органима власти СРЈ, односно Србије, и припаднике националних мањина, укључујући бројне Роме и Србе", један је од ретких делова пресуде где се помињу српске жртве.
У делу где се говори о заједничком кажњивом циљу пише да је "панел закључио да више фактора указује на постојање заједничког кажњивог циља, од којих су главни били: пре рата, циљано нападање и убијање етничких Албанаца као осумњичених за колаборационизам и етничких Срба као непријатеља, криминалаца или окупатора, издавање саопштења у којима је преузимана одговорност за те нападе и убиства, а током рата, континуирано циљано нападање Албанаца, Срба и других лица из тих истих разлога".
Дакле, свуда су албанске жртве у првом плану.
Судија је опширно образлагао тачку три која се односи на противзаконито или произвољно хапшење и лишавање слободе, стављајући опет акценат на колаборационисте Албанце.
"На основу свих изнетих доказа, панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. произвољно лишили слободе најмање 385 лица, и држали их у бројним затвореничким објектима под контролом ОВК у 14 општина на Косову и Метохији и на одређеним локацијама у две области на северу Албаније. Припадници ОВК, укључујући и припаднике војне полиције, хапсили су и одводили жртве у затвореничке објекте под контролом ОВК на Косову и у северној Албанији. Многе жртве су приликом хапшења пребијали, грубо вређали, стављали им повезе на очи, везивали им руке и ноге, и одузимали им личне предмете. Из доказа се види да су та лица махом хапшена и лишавана слободе уз тврдњу да су 'српски колаборационисти', 'колаборационисти', 'шпијуни', 'издајници' и друге сличне оптужбе. Жртве су држане у заточеништву на основу непоткрепљених и неодређених оптужби и гласина да су српски колаборационисти, између осталог због своје националне припадности или због некаквог наводног 'шпијунирања' или контаката и пословних активности са Србима или са српском полицијом или војском", рекао је Смит.
Председавајући судија, иначе Американац, рекао је и да су "друга лица, конкретно Фатмир Љимај, Сабит Геци, Рустем Мустафа и Љатиф Гаши здушно спроводила циљане нападе на противнике". Но, они су и даље на слободи, а неизвесно је хоће ли бити још неке оптужнице из Хага. Све су прилике да – неће.
Смит је, током изрицања пресуде цитирао професора Хауарда Зина: "Ниједна застава није довољно велика да сакрије срамоту убијања невиних људи."
А, чини се да је ово суђење урадило баш то – иако се имена Срба налазе међу убијенима, она су сакривена, испало је да су била случајна, а не циљана, а да су Тачи и екипа, великим делом, осуђени јер су убијали Албанце. То што је са КиМ протерано 250.000 Срба за Хаг је било ирелевантно. Као и за све раније хашке процесе и пресуде.
Страшне исповести Срба у судници је однео ветар који дува са Запада.
Но, за оне који ће прецизније читати пресуду ваља поменути да је из Тачијевог тима одбране речено да је суд данас рекао, да је тзв. ОВК била заједнички злочиначки подухват, а са тим подухватом је сарађивао НАТО, као и САД.







