Како је избор председника лажне државе упао у хашку клопку: Хоће ли Приштина поново на изборе

Рок за избор председника тзв. Косова истиче 6. октобра, а уколико не буде изабран, парламент ће, осим у случају да Аљбин Курти не изведе неки маневар, бити распуштен - што је увод у нове ванредне парламентарне изборе.

А, хоће ли се на гласање или не, како сада ствари стоје, зависи и од тога хоће ли проћи "закон" којим се практично бришу све надлежности Специјалног суда пред којим су недавно осуђени терористи ОВК. Опозициона Демократска партија Косова (ДПК), чији је лидер Бедри Хамза, условљава разговоре и гласове за избор председника усвајањем овог прописа. 

Дочек за Урсулу: Протест Албанаца, носили транспарент "Данас Тачи, сутра Зеленски"

Уставни суд тзв. Косова утврдио је да рок од 60 дана за избор новог тзв. председника истиче 6. октобра, а мандат вршиоца дужности председнице Аљбуљене Хаџију истиче данас. Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија накупио је 62 гласа половином септембра, чиме је он поново постао премијер, али тренутно нема двотрећинску већину (80 гласова) у парламенту од 120 места, која је неопходна за избор председника.

Ситуација је додатно "заоштрена" када је Специјални суд у Хагу 16. септембра првостепено прогласио кривим за ратне злочине, бивше лидере терористичке Ослободилачке војске Косова  Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Кадрија Весељија и Реџепа Сељимија након чега су почели протести.

У међувремену, парламент лажне државе је усвојио тзв. декларацију којом одбацује закључке суда, а предложен је и "закон", чији је циљ ограничење мандата Специјалног суда искључиво на решавање случајева злочина наведених у извештају известиоца Савета Европе Дика Мартија који је указао на трговину органима убијених Срба у случају "Жута кућа", и успостављање међународног надзора над његовим радом. Хаг до сада није подигао оптужницу за трговину органима. 

Што се тиче ратних злочина за које су осуђена четири бивша лидера ОВК, предложени документ предвиђа да се такви случајеви процесуирају на Косову и Метохији, што би, у случају да се промене закона усвоје, значило да суђења неће ни бити. 

Опозициона Демократска партија Косова (ДПК) чији је лидер Бедри Хамза, условила је подизање руку за избор председника претходним усвајањем предложених измена тзв. закона о Специјализованим већима у Хагу. 

Претње из Приштине: Шта се чуло са протеста због пресуде вођама тзв. ОВК и ко је на мети (ВИДЕО)

Вршилац дужности председнице Аљбуљена Хаџију успротивила се условљавању избора председника законским изменама, истичући да избор председника мора бити приоритет.

Хамза је изјавио је да став те странке остаје непромењен и да најпре треба усвојити измене закона, а тек онда почети разговоре о питању председника. 

"Став ДПК је доследан. Најпре треба усвојити 'закон', и, понављам, усвојити га на свим нивоима и у оба читања. Након тога смо отворени за разговоре о питању 'председника', рекао је он.

Министарство правде тзв. Косова оценило је да предлог измена и допуна "закона" о Специјализованим већима "Косова" захтева додатну стручну процену посебно у погледу његове усклађености са "уставом" и међународним обавезама "Косова", те да се не усваја тек тако. 

Протести због пресуде Тачију и осталима трају данима, а организатори су поручили да губе стрпљење. Објавили су да ће се окупити опет у понедељак како би протестовали што "закон" још није усвојен.  

Уколико се договор не постигне до 6. октобра, могли би уследити, четврти парламентарни избори на тзв. Косову за мање од две године, а могли би бити одржани у новембру. У ранијим преговорима, канидат је био професор и правник Беким Сејдију. Но, он се повукао, јер је део посланика ДПК против њега, али Курти и даље инсистира да је Сејдију кандидат. У међувремену покушава да прикупи гласове и чека "кеца из рукава" који би, као спас, могао стићи са Запада, јер је јасно да правила о роковима и законски прописи у лажној држави не важе. Зато није искључено да ће се опет у неке продужетке...